,

Tri tačke: vrapci, žene i trčanje

U tri tačke, stvari koje su mi obilježile prethodnu sedmicu, ideje o kojima razmišljam i sitnice u kojima uživam.

  • Trčanje – U periodu kad sam najviše trčala, pronalazila sam ogromno zadovoljstvo u osjećaju lupanja srca u ušima i toplini koja se razliva cijelim tijelom. Za mene, trčanje ima meditativno dejstvo, umiruje me, opušta, čisti haos koji se nagomila u glavi. U najtežim trenucima u životu sam obuvala patike i izlazila napolje i sad mi se čini da nema tog problema kroz koji ne bih mogla da se istrčim i da mi bude lakše. Nikad se nisam spremala za polumaraton i maraton, do sad još nisam osjetila potrebu da se takmičim, doživljavam trčanje kao veoma ličnu stvar. Nažalost, ove zime sam dala prioritet drugim stvarima i zapostavila sam ovu svoju dobru naviku, ali prvi sunčani dani me inspirišu da ponovo krenem. Ako voliš da trčiš u grupi, možeš da pronađeš školu trčanja u svom gradu (ako živiš u Podgorici, pogledaj školu Gump, a ja sam u Beogradu prvi put počela da trčim u Belgrade Running Club). Ako više voliš da trčiš solo kao ja, molim te nemoj od trčanja da praviš preveliku filozofiju i komplikaciju. Solidne patike, helanke, istezanje na kraju i samo kreni. Ovdje možeš da nađeš program koji sam ja koristila da dođem do svojih prvih 10km. I opusti se, ovo treba da bude zabavno i lijepo.
  • 8. mart – Ako si žena, srećan ti osmi mart, nadam se da si dobila pažnju koju zaslužuješ i da je i inače dobijaš. Ako si muškarac, čestitam, za isti posao koji obavljaju i žene, plaćen si značajno više, a tvoji rezultati u poslu nisu ni na koji način bolji od rezultata koji ostvaruju tvoje koleginice. Najsnažniji osmomartovski utisak na mene je ostavio ovaj video. „Nejednaka plata je neprihvatljiva u očima djece. Zbog čega mi pristajemo na to?“
  • Vrapci – Nedavno sam pročitala da u urbanim sredinama vrapci postaju ugrožena vrsta. Kažu da ih za četrdeset godina više možda neće ni biti… I eto, još se i primiče proljeće i ne mogu da se ne sjetim divne pjesme Vita Nikolića:

 

Stariji za tamu jeseni tmaste
i grublji za grubost zimu ove zime prošle,
ja vam ovog proljeća neću mahati, laste
i neću vam reći toplo: Dobrodošle!

Vrapcima ja moram, nježno kao otac
reći nešto lijepo u dan ovaj plavi,
vrapcima – tom sitnom grumenju života
što je cvrkutalo zimus na mećavi

dok ste vi negdje ispod tuđeg neba
izvodile svoje igre vragolaste.
Ne, vaš mi cvrkut sad zbilja ne treba,
razmažene gospođice laste.

Oni su zimus zebli ispod streha
oni su voljeli i golo ovo granje,
Moje poštovanje, vesela ruljo smijeha
drugovi vrapci, moje duboko poštovanje

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *