,

Tri tačke: Poljubi vrata u odlasku

U tri tačke, stvari koje su mi obilježile prethodnu sedmicu, ideje o kojima razmišljam i sitnice u kojima uživam.

  • Poljubac i vrata – Sinoć smo Duško i ja uzeli ključeve od našeg novog stana. Stan smo kupili od dvoje predivnih ljudi koji zajedno imaju preko 150 godina. Njih dvoje se vole, drže se za ruke, kažu da ništa u životu nije važnije od ljubavi. Danima su pakovali sve, poslali su stvari za Beograd gdje će uskoro i oni da idu, kažu samo da su zajedno pa je sve ostalo u životu manje važno. Pretpostavljam da im je bilo teško kad su napuštali stan u kome su živjeli skoro 30 godina. Pretpostavljam da im je u grlu stajala knedla kad su nam davali ključeve, da im je njihov stan bio čudan odjednom tako prazan i skoro bez ikakvog dokaza da su oni ikada bili tu. Kada su izlazili iz stana, žena je krenula put stepenica, a onda se sjetila da je nešto zaboravila, pa se brzo vratila nazad, prišla je vratima, rekla „hvala“ i poljubila ih. Ne znam na čemu se zahvaljivala i kome. Stanu na lijepim i zdravim godinama, Bogu na tom dobrom braku i ljubavi, životu na svemu. U tom svom činu je bila krajnje jednostavna, sve to je trajalo ukupno 10 sekundi, nije tu bilo ničeg ni teatralnog ni isfoliranog, nikakve patetike, samo jedna sitna žena koja će uskoro napuniti osamdeset godina i koja se je od srca zahvalna. Cijeli dan vrtim u glavi taj njen poljubac i dođe mi da nekako mogu da se vratim unazad i da poljubim sva vrata koja sam do sad zauvijek za sobom zatvarala. Hvala im, svima im hvala, na svemu.
  • Finska – Otkad se bavim kursevima brzog i efikasnog učenja, ne prestaje da me zapanjuje stepen besmislica u našem obrazovanju. Pričam o Crnoj Gori, uz čvrsto uvjerenje da ni u zemljama regiona situacija nije ništa bitno drugačija. Kod mene dolaze predivna djeca, kreativni, lucidni, pametni mladi ljudi koji su sa svojih 12 godina već potpuno ubijeni u pojam. Uče iz nerazumljivih knjiga, uče napamet, uče a ni ne shvataju šta uče. Ne bih da pričam o tome što ne valja, jer je to nešto o čemu slobodno mogu da pišem zaseban blog. Bude mi onda žao, ne samo te djece, nego i roditelja koji su potpuno nemoćni i rastrgnuti između toga da su i sami svjesni koliko je budalaština u procesu obrazovanja i toga da ne mogu prosto da puste dijete da ne uči ništa. I onda se sjetim Finske, zemlje sa najsavršenijim obrazovnim sistemom. U Finskoj, djeca nemaju domaće zadatke, nemaju klasično podijeljene predmete, a vrijeme za igru je sveto jer smatraju da se kroz igru mozak najbolje razvija. Nedavno sam pročitala ovaj kratki tekst o finskom obrazovnom sistemu i nanovo se oduševila koliko je jednostavan i genijalan. A dok čekamo da naše škole nauče da djecu podstiču umjesto što ih guše, nije loše da mi sami naučimo našu djecu kako da olakšaju sebu život. Prijave za novi kurs brzog učenja su u toku, više o tome ovdje.
  • Citat o kome razmišljam – “Radovati se promjeni godišnjih doba je veće zadovoljstvo od beznadežne ljubavi prema proljeću.”

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

 

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *