,

Tri tačke: Lijek za neizdrž

U tri tačke, stvari koje su mi obilježile prethodnu sedmicu, ideje o kojima razmišljam i sitnice u kojima uživam.

  • Neizdrž – Ko ga je nekad osjetio, zna tačno o čemu pričam. Za one koji nisu, neizdrž je ono kad te uhvati tjeskoba, kad ti je usko u sopstvenoj koži, pa ne možeš da izdržiš, ne znaš tačno ni šta je to što ne možeš, samo ne možeš. Pritiska te, ali te ne guši baš skroz, nego onako polako, iz pozadine. Osjećaš da ti je nešto zaglavljeno u grlu, srce lupa samo mrvicu brže. Liči na anksioznost, ali nije baš. Liči na strah, ali nije baš. Nego je neizdrž. Ovih dana na koučingu primjećujem da je sve više i više ljudi u neizdržu. Mislim da nam vrijeme nikako ne ide na ruku, ovaj osjećaj da ćemo do avgusta nositi kape i šalove. Kad sam ja u neizdržu, pomaže mi knjiga “Upravljanje brigama”, autora Meri Meklur Gulding i Robert L. Gulding. Kod nas, izdavač knjige je Psihopolis, i više o njoj možeš da pročitaš ovdje. Druga knjiga koja je jako korisna kad osjetiš neizdrž i koju često preporučujem na koučingu je “The Book of Joy”. Pošto mi je vrlo teško da opišem koliko divnu energiju ova knjiga ima, pogledaj ovaj video.
  • Team building – Ove nedjelje sam u Budvi održala dvije team building radionice za Ministarstvo evropskih poslova. Uvijek se oduševim kad vidim kako timovi rastu i jačaju zahvaljujući malim, jednostavnim tehnikama. Za mene, dobar team building nije samo igranje igrica i takmičenje u tome ko će napraviti veću kulu ili ko će brže riješiti zadatak. Da biste ojačali svoj tim i tako napravili produktivno okruženje, potrebno je raditi na produbljivanju odnosa i unaprjeđenju komunikacije. U jakom timu, svi su svjesni načina na koji najbolje mogu da daju svoj doprinos i svojih slabosti, vlada otvorena komunikacija bez straha i svi članovi su spremi da rastu i razvijaju se. I onda mi neko kaže da državne službe samo stagniraju, a mi ovamo imali genijalan team building i svi su bili potpuno otvoreni za saradnju i promjene… Toliko sam uživala u Budvi da nemam riječi!
  • Za Duška – Ponekad uveče ne mogu da zaspim odmah, a on skoro uvijek može i slušam ga kako diše pored mene i čitam. I onda prije neku noć, naiđem na ovu pjesmu, i samo pomislim kako bi mi malo bilo da nas dvoje možemo još hiljadu života ovako:

Stopijerka – Milena Marković

kad se zagledam daleko
vidim mene i tebe
kao mirne starce:
radiš isto kao tvoj otac
što ti je smešno i raduje te
ja sedim na pragu i gledam sunce
iza borova
niko nas ne posećuje
nemamo ni radio
samo mačora
koji ustvari uopšte nije naš
on dolazi kad mu se hoće
mi pričamo kad nam se hoće
pevamo ponekad
pljesnemo rukama iznad glave
kad nam se hoće
noću
zatvorimo oči istog trena oboje
i dovoljno je da se ti mrdneš
i ja sam budna
ja želim da odem prva
ali znam da ćeš ti
brzo posle mene
jednom srećan zaspati
jedino to tvoje što tvrdiš
da nema ništa posle
a bilo bi lepo
da živimo opet i opet
i da se srećemo
zamisli
ti voziš kola a ja stopiram
uđem
pogledamo se
i to je to:
stopijerka,
što bi rekla moja baba.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *