Šta sve možeš kad si odrasla žena

 

Prozvala sam ga „polumatursko“ od milošte. A zapravo je jedna od onih proslava kada obilježavamo okrugli broj od kada smo maturirali. I skoro svi iz generacije sa kojima pričam o tome su veoma zabrinuti što godine prolaze. Žene naročito. Kažu da moraju za „polumatursko“ da svrate do mog muža Duška, koji je estetski hirurg, da ubrizgaju malo hijalurona, jer će sada da se sretnu ponovo sa svima. Kažu kako se sada samo priča o braku i djeci i kreditima za stan i to kažu kao da je to nešto loše i strašno. Kažu kako su nekad mogle da ostanu napolje do 3 ujutro i sjutradan se osjećale super, a sada im je sve poslije 11 uveče kasno. Kažu kako razmišljaju o životnim osiguranjima i penziji. Kažu kako godine prolaze i kako stare, i to kažu tužno, gotovo očajno, uplašeno.

Kažu: „Da mi je da se vratim u one godine“.

E da se ne vratim!

Nije mi bilo loše tada, naprotiv – bilo je predivno i pamtim toliko odličnih trenutaka. Pamtim ono kada je moje odjeljenje (tu je bilo 25 djevojaka i samo 2 momka) za jedan Osmi mart riješilo da se „časti“, pa smo kolektivno uzele slobodan dan. Poslije smo sve imale po sedam neopravdanih pa smo se danima umiljavale razrednoj da to nekako smanji malo. I onaj dan kad sam kupila prve štikle. Ono kada smo sve došle u školu sa crvenim karminom. Pamtim one silne proljećne praznike provedene sa društvom u babinom i đedovom stanu u Sutomoru. Pamtim đus-vodku u jednom presmiješnom kafiću.

Bilo mi je najiskrenije predivno. I nikad se ne bih vratila, ni u ludilu.

Jer sam odrasla žena i sada je život hiljadu puta bolji. Jeste, imam bore u uglovima očiju. I imam hiljadu i jednu odgovornost. Razmišljam o plaćanju računa i o kuvanju i o tome kako treba da zovnem majstora da popravi česmu u kupatilu. Imam osamsto stvari treba da završim, pa nekad tako zbrzam i počnem da ličim na svoju majku. Prošla sam ponešto, voljela sam, pa više nisam, pa opet jesam. Bilo je toliko super da sam mislila da ću moći da poletim i bilo je toliko teško da sam od muke i nesanice mislila da ću prepući. Selila sam se osamsto puta, iz stana u stan, iz grada u grad. Ali čovječe, kad sve saberem i oduzmem, koliko je sada život bolji!

Kad si odrasla žena, ne moraš nikome da polažeš račune. Ako ih nekome polažeš, to je isključivo zato što si ti to odabrala i znači da je tebi to okej. Kad si odrasla žena, ideš gdje hoćeš. Spavaš sa kim hoćeš i kad hoćeš i koliko hoćeš. Ili spavaš sama, raširena kao morska zvijezda preko ogromnog kreveta. Možeš da kažeš „ne“ i mogu svi oko tebe da dube na trepavicama, ti nećeš. Kad si odrasla žena, možeš konačno da napraviš dobar odnos sa majkom u kome ćeš uživati. Razumiješ je. Kad si odrasla žena, možeš da se zaposliš, pa da promijeniš posao, da pokreneš svoj biznis, pa da rasturiš. Kad si odrasla žena, prestaneš da čekaš princa na bijelom konju, ti nisi Pepeljuga, ne treba niko da te spasi. Možeš da nađeš sebi odraslog muškarca, više nema potrebe da biraš dječake. Kad si odrasla žena, baš te briga šta drugi misle o tebi. Ne izvodiš akrobacije da bi te drugi voljeli, boli te ćošak za to šta ko ima da kaže i ne pada ti na pamet da se dokazuješ. Kad si odrasla žena, umiješ da budeš snažna i ljubazna istovremeno. Možeš da izbaciš sise na Instagram, možeš da nosiš burku, može duga suknja, a može i kratka, može i sa brusom i bez brusa, možeš da živiš sama, možeš da ideš da živiš negdje drugo. Kad si odrasla žena, nema šta kome da objašnjavaš gdje hoćeš botoks, gdje hijaluron, a gdje silikon, hoćeš li bebu i koliko beba, to je tvoje tijelo. Ti biraš. Kad si odrasla žena, imaš malo uži krug prijatelja, ali znaš da su to prijateljstva koja se ne preispituju. Umiješ da daješ i umiješ da primaš. Kad si odrasla žena, znaš da možeš da podneseš šta god ti je život spremio. Nepobjediva si. Neuništiva. Isplivaćeš iz svakog brodoloma. Umiješ da se zaštitiš. Kad si odrasla žena, shvatiš da ćeš cijelog života morati još pomalo da rasteš i naučiš da uživaš u tome. Kad si odrasla žena, prestaneš da se vadiš na to da se stvari u tvom životu dešavaju zato što si blizanac u horoskopu, a retrogradni Jupiter ti je ušao u šesnaesto polje ili zato što si imala teško djetinjstvo ili zato što ličiš na babu po ocu ili zato što je bio rat kad si bila mala. Kad si odrasla žena, pošalješ prva poruku i ne igraš igrice. Znaš da si daleko od savršenstva i u miru si sa tim. Kad si odrasla žena plačeš iz mozga i smiješ se još jače i ne zanima te mnogo ko sluša. Udobno ti je samoj sa sobom, okej si, drugi su ti okej.

Ništa od ovoga ne mogu djevojčice, fali im toliko toga da bi ovo mogle.

Ne znam šta ću da obučem za „polumatursko“, vjerovatno neku haljinu u kojoj će mi biti udobno da igram. Ne treba mi da mi niko kaže da se nisam nimalo promijenila od svoje osamnaeste, znam da jesam, izgledam i osjećam se bolje nego tada. Onda ću da dođem kući, onda kad se meni bude dolazilo, leći ću pored mog čovjeka i biće mi sve u životu potaman, onako kako treba da bude.

Jer kada si odrasla žena, ne čekaš potaman okolnosti nego napraviš da ti bude potaman. I što bih se onda kog đavola vraćala?

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *