Ponedjeljak: život sa gospodinom G.

Ponedjeljkom pišem tekstove o malim stvarima koje možete da radite da budete srećniji i zadovoljniji. To je i bio plan za danas, ali onda se sinoć desio gospodin G. Da objasnim…

Sinoć sam došla kući nakon dvije prelijepe sedmice medenog mjeseca. Dok smo se kofer i ja rvali na stepeništu, osjetila sam čudan miris koji se pretvarao u pravi odvratni smrad što sam se više primicala svom stanu. Ispred ulaznih vrata, iznenađenje! Moje predivno kućno vaspitanje mi trenutno pravi problem da kažem šta sam zatekla u 8 uveče ispred ulaznih vrata – kaku, izmet, kafenu smrdljivu hrpicu, pi-pi, govance. Govno (eto, rekla sam). I mada nemam problem sa tim da stvari u životu nazovem pravim imenom, riješila sam da ipak ostanem lijepo vaspitana do kraja ovog teksta, tako da ću ga od sada zvati gospodin G.

Pokušajte da zamislite moj šok! Živim u centru Podgorice, urban kvart da urbanije ne može, sve stanovi i kancelarije i odjednom gospodin G, glavom i bradom, pravo ispred mog stana.

Da se razumijemo, u ovom životu se dešavaju gospodini G. Moja prva reakcija je bila identična kao rekacija svih ljudi sa kojima sam ikada radila kada im se desi gospodin G. Prvo, pitala sam se zašto baš ispred mojih vrata od toliko vrata, ulaza i zgrada u ovome gradu. Zašto baš ja i moj muž, mi smo tako divni ljudi? Drugo, postala sam jako ljuta. Gospodin G. Je bio izvor odvratnog bijesa (i smrada), sa mužem sam napravila milion teorija o tome otkud to tu. Možda neko dijete. Možda je tvorcu gospodina G. bila baš baš velika frka. Možda opklada. Možda neki beskućnik. Možda se nekome ne sviđa moj blog. Možda nezadovoljni pacijent koga je moj muž liječio. Treće, počela sam da negiram očigledno – možda to nije stvarno gospodin G. nego je nekome ispala čokolada, a smrad dolazi iz nekog stana. Četvrto, odmah sam počela da smišljam kako da delegiram gospodina G., nisam željela da on bude moj problem. U glavi sam računala koji je dan i koliko još dana do dolaska onih divnih ljudi koji nam održavaju ulaz (stvarno su predivni, bez zezanja). Čak sam i razmišljala da ako ja iskuliram postojanje gospodina G., možda će ga neko od komšija sa sprata pokupiti i skloniti. U petoj fazi sam postala tužna. Upravo sam se vratila iz sređenih zapadnih zemalja u kojima sve funkcioniše besprekorno, zašto kod nas nije sve tako lijepo i uređeno?

U šestoj fazi sam shvatila da ovaj gospodin G. nije ničiji drugo problem do moj i da ja moram da uradim nešto po pitanju situacije ispred svojih vrata. (Trebalo mi je jedno 45 minuta da dođem do ovoga.)

Gospodin G. je sastavni dio života. Volim da na blogu pišem o tome kako je život divan i sve je polje ljubičica puno smajlija i ljubavi, ali i sami znate da nije uvijek tako. Život nam često pošalje gospodina G. Nekad on dođe u formi neke velike nepravde – izbije rat u zemlji u kojoj živimo ili nam dopadnu roditelji koji su potpuno nesposobni i nimalo vrijedni poštovanja ili se razbolimo ili nam umre neko drag. To su veliki gospodini G. Postoje i oni malo manji – neko nam ukrade auto, djeca iz razreda nas zezaju jer su nam velike uši i krive noge, doselimo se u novi grad i nemamo prijatelja, stigne nam preveliki račun za struju, upadne nam muva u bocu skupog vina, nestane voda taman kad smo se nasapunjali…

Nekada sami sebi napravimo gospodina G. od života – prevarimo momka na poslovnom putu, pomislimo da možemo bolje pa ostavimo najbolju djevojku ikada, prokockamo pare, slažemo, zapijemo se petkom veče pa pošaljemo poruku bivšem, zagrizemo više nego što možemo da sažvaćemo pa se davimo…

I naravno, ponekad ljudi u našem okruženju počnu da se ponašaju kao gospodin G. Postanu agresivni, okrenu se i odu bez ikakvog razloga, ostave nas da sami čistimo njihova G., manipulišu, nabijaju nam osjećaj krivice, izdaju nas i prevare na milion nivoa, toliko da ni sami ne znamo šta nas je snašlo.

Znam da imate iskustva sa svim ovim o čemu pričam. Život je prosto takav. Servira vam gospodina G., ili napravi to od vas ili vama dragi ljudi ponekad postanu to. I to je užasno, užasno, užasno nepravedno, ali je jednostavno tako. Svi smo u tom smrdljivom sosu. Ne znam koji je gospodin G. sa kojim trenutno živite, sigurna sam da je vama vaš najgadniji na svijetu i da je izvor velike frustracije i patnje. Ali šta god da je gospodin G. sa kojim se nosite i kako god da je dospio tu, prije ili kasnije morate doći do onoga što je bila moja šesta faza – prihvatite ga i uradite nešto po tom pitanju. U protivnom ćete se ugušiti u smradu čekajući da ga neko drugi riješi, a sa sigurnošću mogu da vam kažem da su rijetke situacije kada su drugi ljudi raspoloženi da uvale svoje ruke u gospodina G. zbog vas.

I zato ovog ponedjeljka želim da vas podstaknem da uradite ono što sam ja uradila sinoć – navucite velike gumene rukavice, nađite gdje je to gospodin G. u vašem životu, i sigurno i hrabro se uputite ka njemu. Da, pregadno je, odvratno i užasno. Dozvoljeno je i psovanje i plakanje (ja sam sinoć praktikovala oboje, naročito ovo prvo). Ali maknite gospodina G. iz svog života, uradite nešto po tom pitanju, i nastavite dalje. Jer opcije su ili to ili da se udavite u smradu. I uvijek se sjetite da pogledate šta je to ispred vašeg praga prije nego što krenete da komentarišete tuđe živote.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *