P&O: Život bez neodlučnosti

Zdravo Jelena,

Rado čitam tvoje tekstove i sve čekam kada ćeš da pišeš o mojoj temi, a ti nikako da dođeš do toga. Mene muči neodlučnost. Od najglupljih stvari kao što je šta da naručim u restoranu, do velikih stvari recimo šta da radim sa svojim poslom koji me polako ubija. Preteško donosim odluke i previše mi je bitno šta i drugi ljudi misle, a znam da to ne valja. Može ovih dana jedan tekst o tome?

 

Jaja na oko ili kajgana? Pješke ili taxijem? Raskinuti ili pokušati još jednom? Prodati auto ili sačekati još malo? Kafa ili čaj? Ah, odluke… Od najsitnijih do najkrupnijih, život je sačinjen od niza odluka. Različiti izvori tvrde da prosječna odrasla osoba dnevno napravi oko 35.000 odluka. Zapanjujuće mnogo, i gotovo da mi je zvučalo nerealno, dok nisam malo razmislila… Zar nije zapravo svaki naš pokret, potez, izgovorena riječ, svaki mali postupak – po jedna odluka?

Pa opet, sigurna da sam da nemaš problema baš sa svakom od ovih 35.000 odluka svakodnevno. Veliki dio procesa odlučivanja funkcioniše po automatizmu i nismo ga ni svjesni. Recimo, kada pođeš u prodavnicu da nabaviš namirnice za kuću, ne dumaš po 30 minuta nad svakim proizvodom, nego imaš ustaljene artikle koje ubaciš u korpu i produžiš. To je automatski proces odlučivanja, kad ideš kroz supermarket kao na autopilotu i znaš šta treba da uzmeš bez mnogo svjesnog razmišljanja.

Dakle, niko nema problem sa donošenjem SVIH odluka. Problem su uvijek samo neke. Što je veoma lijepo i praktično, jer su nam uglavnom problem uvijek iste ili slične odluke (a to može da ti bude odličan pokazatelj šta ti je zaista važno u životu čim mu poklanjaš toliko energije). A da li znaš da se iza svake neodlučnosti krije neki strah? Čak i kada su banalne stvari u pitanju… Upravljanje odlučivanjem je u suštini upravljanje strahom.

Evo nekoliko konkretnih stvari koje je zgodno da imaš na umu kako bi ti proces odlučivanja bio što jednostavniji:

  1. Veoma mali broj odluka je končan. Naš mozak je ponekad pretjerano dramatičan i katastrofičan. Zaista je potrebno da se s vremena na vrijeme podsjetiš da će u realnosti veoma mali broj odluka životno uticati na tebe a da ti nećeš moći nikako da ih promijeniš. Što me dovodi do sljedećeg…
  2. Imaš pravo da se predomisliš. Odluke donosiš najbolje što umiješ sa informacijama kojima raspolažeš. Međutim, tvoje okruženje se konstantno pomalo mijenja, a sa njim i ti. Stvari koje važe danas ne moraju da važe i sjutra i ti uvijek možeš da se predomisliš. Ljudi se vjenčavaju i razvode, prihvataju poslove i daju otkaze, krenu negdje pa se na pola puta vrate. U tome nema ništa loše, uvijek imaš pravo da preispitaš svoju odluku.
  3. Šta je najgore što može da se desi? Za većinu manjih i srednjih odluka koje treba da doneseš, ovo je odlično pitanje. Neodlučnost je posljedica straha i umjesto da se boriš protiv toga, dozvoli strahu da ti pomogne da uvidiš najgori scenario. Onda kada prestaneš da se boriš i vidiš šta je najgore što može da se desi, shvatićeš da često ne može da se desi ništa što je zapravo previše loše.
  4. Za manje važne odluke, koristi pravilo 7 sekundi. Potpuno je jednostavno – za banalnije svakodnevne odluke, daj sebi 7 sekundi da „prelomiš“. U restoranu, na primjer, pogledaj šta ima u jelovniku i u roku od 7 sekundi prelomi šta ćeš da naručiš. Ili recimo, neko te pita hoćeš li da ideš u bioskop. Nemoj da odugovlačiš, prosto odgovori odmah. Vjeruj mi da je to za sitne i životno nevažne odluke sasvim dovoljno vremena da se smisliš. Sve preko toga je nepotrebno rasipanje energije.
  5. Drugi ljudi jednako kao i ti nemaju pojma šta je najbolje. To zaista ne zna niko. Kad god kreneš da se pretjerano oslanjaš na to šta drugi ljudi misle, sjeti se da i oni jednako tapkaju u mraku kao i ti i da ni oni nemaju pojma šta će se dešavati u budućnosti. Pretjeranim uključivanjem drugih u svoje odluke im ostavljamo preveliki prostor da na nas projektuju svoje strahove. Time što donosiš odluke samostalnije, osnažuješ svoje unutrašnje kapacitete, čuvaš snagu i dobijaš veću kontrolu nad svojim životom.
  6. Nekad ćeš sigurno, garantovano, milion posto pogriješiti. Iz svojih najglupljih odluka sam dobijala najbolje životne lekcije. U tome i jeste poenta – donosićeš potpune budalaštine od odluka i iz njih ćeš naučiti mnogo više nego što možeš da zamisliš. A na tuđim greškama se nikad ne uči tako dobro kao na svojim. Pogriješi, zezni se, potpuno uprskaj stvar. To je sve legitimni dio ljudskog iskustva. Samo je važno da uvijek vjeruješ sebi da ćeš imati kapacitet da naučiš svoju lekciju i da nastaviš dalje.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

Ovaj tekst je objavljen u okviru dijela na blogu koji je posvećen vašim pitanjima. Tokom sedmice možete da mi šaljete bilo koje pitanje o ličnom razvoju, komunikaciji ili koučingu, a ja ću srijedom na blogu odgovarati na vaša pitanja. Takođe, možete da mi šaljete i svoje inspirativne priče i, ukoliko se budu uklapale u koncept bloga, i njih ću sa zadovoljstvom ilustrovati i objaviti. Pišite mi na jelena@smartchange.me (u naslovu mejla samo napišite “pitanje za blog”), a ja ću sa zadovoljstvom odgovarati javno (naravno, poštujem vašu anonimnost i neću nikada objavljivati ko je autor pitanja).

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *