P&O: Nekontrolisano plakanje

Prethodnih sedmica su pitanja stizala iz Crne Gore, i oduševljena sam što sam za ovu srijedu dobila pitanje iz Vojvodine, drago mi je da se moj blog čita i šire nego što sam mislila!

Zdravo Jelena,

Ne znam ni sama odakle da počnem, ali recimo ovako: imam problem kad hoću nekome nešto da kažem ili ono što bi narodski rekli “padne roletna”, stvori mi se neki grč u grlu i ne mogu da se kontrolišem počnem da plačem. Generalno to mi je problem u svim životnim poljima, pa čak i sa sopstvenom decom. Ne znam da li previše neke probleme držim u sebi, pa tako reagujem. Problem mi je što imam neki strah od svog oca, kad hoću da mu kažem šta mi smeta, završi se sa galamom, kako je on u pravu… I naravno – s mojim plakanjem.

Ako može neki savet kako to da prevaziđem, ponekad se osećam kao Don Kihot i samo tapkam u mestu…

Hvala

 

Vjerujem da je plakanje zdravo i da suze ne treba gutati. Suze su naš ventil, oslobađaju nas i pomažu nam da fizički prevalimo velike emocije koje imamo, i onda nastavimo dalje (iako je nekad potrebno više od jednog dobrog plakanja da bismo nastavili).

S druge strane, ma koliko su suze zdrave, može da bude vrlo vrlo vrlo neprijatno kada se oči napune u situacijama koje realno i objektivno nisu vrijedne plakanja. I onaj stari čuveni savjet „nemoj da gutaš suze nego se dobro isplači“ može da ti da samo neko ko nikada nije osjetio kako ga oči peckaju baš onda kada je plakanje posljednja stvar koju želi! Jer i sama znaš – ne želimo da pustimo kišu iz očiju pred svima i u baš svim situacijama.

Još jedan problem je što oni koji nisu laki na suze često smatraju da oni plačljiviji manipulišu suzama. Na koučingu često čujem od mojih klijentkinja da ih partneri optužuju da pokušavaju plakanjem da dobiju ono što žele, iako to ne može biti dalje od istine. Štaviše, većina njih kaže da bi voljela da ne plaču, ali da uglavnom to ne mogu da iskontrolišu.

I uprkos tome što zaista najiskrenije ohrabrujem sve ljude da se isplaču i da ne gutaju suze, znam koliko može da bude grozno kada plačeš u krajnje neprimjerenim situacijama. Evo šta možeš da pokušaš da bi zaustavila poplavu suza onda kada ti je važno da obrazi ostanu suvi:

  1. Provjeri koja je zaista emocija u pozadini. Nikako ne volim stereotipe i muško-ženske podjele, ali na žalost veliki broj muškaraca od malih nogu uče da budu čvrsti, a ženama govore da ne treba da budu agresivne. I onda to često dovodi do toga da muškarci ne plaču da ne bi bili „meki“, a da žene ne izražavaju bijes otvoreno da ne bi bile „agresivne“. U situacijama kada smo zapravo bijesne, ne umijemo da ispoljimo ljutnju, nego je tumačimo same sebi kao tugu i – plačemo. Pokušaj da se sjetiš posljednjih nekoliko situacija kada si plakala u razgovoru sa nekim. Šta si zapravo tada osjećala? Ako je u pitanju ljutnja, trebalo bi da daš sebi dozvolu da ispoljiš ljutnju na zdrav način i bez krivice.
  2. Problem nije u tome šta se dešava oko nas, već to kako mi interpetiramo stvarnost. Zbog toga nekad plačemo u situacijama koje realno većini ljudi nisu vrijedne plakanja – nešto se desi u spoljnjem svijetu mi protumačimo kao strašno, tužno, negtivno. Razmisli o razgovorima sa ocem koje pominješ… Idući put kada budeš bila u raspravi sa njim, svjesno se potrudi da njegovim riječima ne pripisuješ nikakvog negativno značenje. I šta god da on bude pričao, traži u tome nešto zabavno, suludo, smiješno… Biće ti malo neprirodno da to radiš jer jednostavno do sada nisi navikla da tako interpretiraš stvarnost, ali će ti isto tako biti veoma korisno da na ovaj način iskontrolišeš emocije pred njim.
  3. Odmakni se dva koraka. Kada nas bilo koji razgovor preplavi i postane veći od nas, veoma je korisno da se malo fizički odmaknemo. Pravljenje ove male distance u prostoru pomaže da se osjetimo zaštićeno, da sagledamo stvari iz “bezbjednijeg” ugla i daje nam uvid u širu sliku. Nekad je bukvalno toliko jednostavno – samo se fizički malo odmakni.
  4. Mindfulness meditacije su veoma korisne da nam pomognu da se lakše nosimo sa velikim emocijama. Niz istraživanja pokazuje da ljudi koji redovno praktikuju minfdulness imaju snažnije mehanizme da se nose sa teškim situacijama u svakodnevici. Nedavno sam pisala o aplikaciji Headspace, toplo ti preporučujem da je isprobaš!

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

Ovaj tekst je objavljen u okviru dijela na blogu koji je posvećen vašim pitanjima. Tokom sedmice možete da mi šaljete bilo koje pitanje o ličnom razvoju, komunikaciji ili koučingu, a ja ću srijedom na blogu odgovarati na vaša pitanja. Takođe, možete da mi šaljete i svoje inspirativne priče i, ukoliko se budu uklapale u koncept bloga, i njih ću sa zadovoljstvom ilustrovati i objaviti. Pišite mi na jelena@smartchange.me (u naslovu mejla samo napišite “pitanje za blog”), a ja ću sa zadovoljstvom odgovarati javno (naravno, poštujem vašu anonimnost i neću nikada objavljivati ko je autor pitanja).

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *