P&O: Ja sve bih, ali nikako da počnem…

Ne znam imaš li nekog iskustva sa ovim, ali moj glavni problem je da počnem. Donesem neku odličnu odluku, nešto što baš želim da ostvarim, ali nikako ne mogu da natjeram sebe da krenem. Ove jeseni sam riješila da ću da idem na treninge, uplatila sam teretanu od prvog septembra, ali evo nijednom nisam pošla i stalno govorim sebi da ću od sjutra. Nekako, ja sve bih, ali nikako da počnem…

 

Nasmijala sam se pitanju da li imam iskustva sa ovim o čemu pričaš, jer da se ne lažemo, ko nema? Kada bi svi uvijek zaista kretali sve što odluče da će da započnu, mislim da bi čovječanstvo bilo mnogo naprednije nego što jeste. Konstantno odlaganje početka je veliki problem u radu na sebi. Obećamo sebi da nećemo više jesti slatkiše, ali od sjutra. Izaći ćemo iz lošeg braka u kome odavno nema ničega, ali sjutra. Pospremaćemo odjeću nazad u plakar čim se ujutro spremimo za posao, ali od sjutra. Nećemo biti na Facebooku više od sat dnevno, od sjutra. I ostavljamo pušenje, od sjutra, naravno.

Onda sjutra postane novo danas u kome govorimo sebi da ćemo sjutra sigurno početi.

Ima nekoliko razloga zašto nam sve one divne promjene kojima težimo izmiču za po jedno sjutra i nekoliko načina kako da se izborimo sa ovim.

  1. Iluzija prezauzetosti

Često čujem na koučingu kako ljudi nemaju vremena da se posvete svom cilju jer su jednostavno „prezauzeti“. „Ja imam toliko obaveza,“ ubjeđuje me jedna klijentkinja, „ja prosto nemam vremena da kuvam zdravu hranu, a znam da bi trebalo i cilj mi je da se zdravo hranim“. Nekako je u posljednje vrijeme postalo veoma popularno biti ekstremno zauzet. Kao da smo svi samohrane majke petoro maloljetne djece i menadžeri velikih korporacija koje istovremeno ne mogu sebi da priušte nikakvu pomoć. Apsurdno je i pomalo mi je tužno što ljudi toliko vjeruju u mit o prezauzetosti da lišavaju sebe toga da rade sve one dobre stvari koje bi im donijele radost. Jednostavno nije istina da nemamo vremena. Da, postoje dani kada je to zaista istina, ali mi je veoma veoma teško da povjerujem kada mi klijent kaže da nikako i nikad nema vremena da ide u šetnju pola sata dnevno. Ovo jednostavno nije tačno, već je samo nešto drugo prioritet u odnosu na šetnju. Dobro pogledaj stvari koje radiš svakodnevno i na šta ostavljaš najviše vremena. Tvoje ponašanje ti jako puno govori o tome šta su tvoji prioriteti u životu. Oslobađanje od iluzije prezauzetosti nam daje toliko mnogo prostora u svakodnevici.

  1. Ja bih da se moj život promijeni, a da se ja ne mijenjam

Sada si tu gdje jesi jer je tvoje svakodnevno ponašanje dovelo do toga da budeš tu. To je potpuno okej, tvoj život sigurno ima puno predivnih strana! Međutim, ako nastaviš da se ponašaš isto kao do sada, bićeš na potpuno istom mjestu na kome si sada. Ako hoćeš da se nešto promijeni, moraš da promijeniš svoje ponašanje. Ova matematika je potpuno jednostavna. Često imamo otpor prema tome da započnemo nešto što nam je važno jer zapravo imamo otpor prema promjeni. Nesvjesni dio naše ličnosti ne voli da se mijenja i uglavnom je u otporu kada želimo promjenu. I onda odlažemo sve za sjutra. Postavi sebi pitanje – ako počneš danas i budeš istrajna, gdje ćeš biti za godinu dana? A ako se danas budeš ponašala isto kao i juče i nastaviš tako da se ponašaš i sjutra, gdje ćeš onda biti za godinu dana?

  1. Početak nečega je kraj nečeg drugog

Ne možeš istovremeno biti na kauču ispred TV-a i vježbati u teretani. Svaka promjena navika ne znači samo da usvajamo nove obrasce, već da moramo da se odreknemo starih. Zbog ovoga je teško ostaviti pušenje ili uvesti promjene u ishrani. Nije nam problem u novoj navici, ona nam se sviđa, ali je problem što novom navikom moramo zauvijek da se pozdravimo od stare, a za stara ponašanja smo emotivno vezani. Prije nego što počneš sa nečim novim, treba da raskineš sa starim. Šta radiš sada umjesto što ideš u teretanu? Identifikuj navike koje te koče da uradiš to što želiš i polako počni da se pozdravljaš od njih.

  1. Zbog čega ti je uopšte važno da počneš?

Nekada prosto ne počinjemo sa novim stvarima jer nam nisu suštinski bitne. Znamo da bi bilo dobro za nas da idemo u teretanu, ali nam to nije realno važno u životu. Prije promjene bilo koje navike, neophodno je da imaš jasan cilj, da znaš zbog čega tačno to radiš, šta hoćeš da postigneš i zbog čega ti je bitno. Ako ideš u teretanu da bi smršala, koliko želiš da smršaš? Kako ćeš se osjećati kada smršaš? Šta će se promijeniti? To će te dovesti do toga da ti je cilj da dostigneš tu sliku koju imaš u glavi sebe kako si vitka. Tek onda kada budeš imala tako jasan cilj, postavi sebi pitanje – na koji sve način mogu da ostvarim ovaj cilj? Možda teretana nije jedini način, možda ima neki koji ti je zabavniji. Da bismo napravili bilo kakvu promjenu, neophodno je da imamo jasan cilj koji nam je inspirativan. Ako ideš u teretanu samo zato što to „tako treba“, velika je vjerovatnoća da ćeš teško ikada pronaći motivaciju da počneš da vježbaš.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

Ovaj tekst je objavljen u okviru dijela na blogu koji je posvećen vašim pitanjima. Tokom sedmice možete da mi šaljete bilo koje pitanje o ličnom razvoju, komunikaciji ili koučingu, a ja ću srijedom na blogu odgovarati na vaša pitanja. Takođe, možete da mi šaljete i svoje inspirativne priče i, ukoliko se budu uklapale u koncept bloga, i njih ću sa zadovoljstvom ilustrovati i objaviti. Pišite mi na jelena@smartchange.me (u naslovu mejla samo napišite “pitanje za blog”), a ja ću sa zadovoljstvom odgovarati javno (naravno, poštujem vašu anonimnost i neću nikada objavljivati ko je autor pitanja).

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *