P&O: 7 stvari koje treba da zna svakog ko pokušava da preboli nekog

Zdravo Jelena,

Ne bih ni da dužim priču ni da previše objašnjavam… Moje pitanje je vrlo jednostavno (i otrcano) – kako preboljeti nekoga poslije rastanka?

M.

 

Prvi put sam bila onako isprave zaljubljena u gimnaziji. Jao, kad se sjetim telefonskih poziva od po 3 sata i planova kako ćemo obići svijet jednog dana. Tada je „zauvijek“ imalo neku posebnu težinu u mom životu, i kada smo raskinuli bila sam iskreno tužna. Danas kada razmišljam o toj šesnaestogodišnjakinji koja kroz suze objašnjava drugaricama kako više nikad nikoga neće voljeti, smiješno mi je. Imam potrebu da je trgnem, da joj kažem da ono pravo, najbolje i najljepše tek slijedi.

Od tada do danas, nekoliko puta sam bila ponovo ta šesnaestogodišnja djevojčica koja misli da neće preživjeti svoje ljubavne muke. Jednom me je prošlo brzo. Jednom nisam uopšte plakala. Jednom je bilo baš strašno, toliko strašno da sam iskreno mislila da je nemoguće da se to preboli. A onda sam preboljela.

Na koučingu redovno gledam slomljena srca. Nekad zajedno sa svojim klijentima prolazim kroz njihove rastanke i razvode, nekada dođu kod mene pošto je sve gotovo ali ne znaju kako da nastave. I sa svima njima najiskrenije empatišem – emotivna patnja je duboka, bolna i uporna, isto kao i fizički bol. Dolazi iznenad, bez plana, ne znš koliko će da ostane, onda ode, misliš da je prošlo, samo da bi se opet odjednom vratilo. Bez logike, bez reda i bez ikakvog smisla.

Pravila za prebolijevnje nema. Kod svakoga je ovaj proces drugačiji. Ipak, postoji nekoliko stvari koje bi mogle da budu univerzalne i za koje sam sigurna da će ti biti od pomoći.

  1. Neko vrijeme treba da patiš. Znam da ti ovo možda zvuči besmisleno jer si mi pisala baš zbog toga što ne želiš da patiš, ali ovo je neophodno. Bez tugovanja, nećeš moći da nastaviš. Pa i sama riječ „preboljeti“ znači da pustiš da te nešto boli toliko dok ne prođe. Svako pati na svoj način i ti treba da nađeš svoj. Dozvoli sebi i da plačeš i da budeš tužna i da ne budeš okej. Tuga je zdrava rekacija, potpuno prirodna i ona nam pomaže da sastavimo rastavljene djelove i onda krenemo dalje.
  2. Prijateljstvo poslije raskida uglavnom nema nikakvog smisla. Znam da su mišljenja na ovu temu različita, ali ja smatram da održavanje prijateljstva otežava proces prebolijevanja. Ako si sa nekim bila u vezi, vi niste bili prijatelji nego partneri i ovako velika promjena vrste odnosa je vrlo konfuzna, naročito ako emocije još uvijek postoje. Ako i dalje voliš bivšeg, onda to nije iskreno prijateljstvo jer jedna strana čezne za vezom. Za mene, izuzetak od ovoga pravila su veze koje su se spontano prekinule zbog toga što su obje strane shvatile da gaje prijateljske a ne partnerske emocije. U tom slučaju, prijateljstvo može da bude održivo jer niko nikoga ne treba da preboli. Zdrav prekid svake vrste odnosa ti daje prostora da preboliš onako kako je tebi najudobnije i da u miru formiraš nove odnose sa novim ljudima.
  3. Razgovaraj sa drugima, ali o sebi, ne o bivšem. Vrlo je lako upasti u zamku pretresanja svih mana bivšeg partnera i beskrajnog prepričavanja šta je on rekao ili uradio. Iako je veoma važno da pričaš sa ljudima jer kroz razgovor fenomenalno slažemo stvari u svojoj glavi, važno je da ti razgovori budu o tebi, ne o njemu. Kako se ti osjećaš? O čemu ti razmišljaš? Šta ti želiš u budućnosti? To su teme koji su ti mnogo korisnije od toga šta on radi, sa kime provodi vrijeme, šta je lajkovao na Facebooku.
  4. Komunikacija u 3 ujutro nije dobra ideja, nikad. Iz nekog razloga, uveče smo mnogo slabiji na ideju jednog poziva koji bi razjasnio sve, ili jedne poruke polu-patetičnog sadržaja kojom ćemo poentirati. Nemoj inicirati komunikaciju kasno uveče, tada umor čini svoje, pa budemo još razdražljiviji i uglavnom kažemo stvari zbog kojih nam ujutro bude još gore. Nemaš ništa važno da mu kažeš, sve ste rekli što je trebalo da kažete, odmakni se od telefona.
  5. Kraj je često veoma glup i nećeš imati osjećaj da je poglavlje zatvoreno. Vjerovatno se niste rastali filmski dirljivo, uz zagrljaj, pošto ste jedno drugom na lijep način rekli sve što ste imali. U realnom životu, ljudi se ne rastaju tako. Često kraj nije smislen, ne stavi se tačka na i, i jako puno toga ostane nejasno, nedorečeno i neobjašnjeno. Pomiri se sa tim da krajevi prosto često izgledaju tako. Zaokruživanje priče treba da potražiš u sebi, a ne u partneru i nemoj da očekuješ da će ti on dati ono što ti je potrebno da nastaviš dalje. Neće, nikad niko nikome nije, to je samo mit.
  6. Nijedna dobra veza se ne završi raskidom. Znam da ti je ovo vjerovatno bolno, ali ako ste raskinuli, to je zbog toga što odnos nije valjao. Da je valjao, ne biste ga prekidali. Nemoj idealizovati prošlost sa nekim jer je očigledno bilo daleko od idealnog. Očajnički pokušaji pomirenja neće promijeniti to što nije valjalo u vašoj vezi. Ljudi se ne mijenjaju tek tako. Ako je bio ljubomorni seronja dok ste bili zajedno, biće ljubomorni seronja i ako se pomirite.
  7. Ustani i uradi nešto. Šta god. Potraži pomoć ili izađi u provod ili prihvati novi projekat na poslu ili volontiraj u nekoj organizaciji ili kreni na kurs stranog jezika ili organizuj žurku ili pođi kod babe na palačinke ili idi operi auto ili… Postoji milion stvari koje možeš da radiš i nad kojima možeš da imaš kontrolu. Bukvalno bilo šta je bolje od toga da provodiš dane utučena u kući. Znam da je teško. Ali isplači se, onda se umij i pođi negdje. Život se nastavlja, daj mi šansu da bude bolji nego ikad.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

 

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *