Nesrećni od jurenja za srećom

 

Kad se probudiš ujutro i uzmeš svoj telefon i palcem premotavaš tuđe živote, post po post, story po story, hashtag po hashtag, dok plavo svjetlo sa ekrana umiva tvoje pospano lice, ispred tebe je gomila srećnih ljudi. Srećni prijatelji koji su pošli na put u Japan, da gledaju kako cvjetaju trešnje. Srećne mršave žene, u kupaćim kostimima, uskih strukića, isfenirane i našminkane izlaze iz vode. Srećni psi i još srećniji vlasnici koji se igraju sa njima. Srećne tetke i njihovi mali srećni anđeli, tek rođeni smežurani nosići se presijavaju od blica i hiljadu filtera. Ispred tebe je srećna ona žena koja je nekad bila djevojčica i išle ste zajedno u razred i niko nije htio da se druži sa njom jer je sve špijala učiteljici. Sada je gledaš kako u svojoj fensi kuhinji u Dablinu trudna pije čaj od algi i maslačka i čia sjemenki i sibirskih petunija. Hashtag životjelijep. Srećan je i onaj neki lik koga si jednom upoznala na plaži koji se upravo vjerio. Srećna diplomiranja, srećni rođendani, srećni mladenci, srećni izlasci, srećni ručkovi. Sve pršti od sreće.

I dok pospano gledaš te savršene guze i idealne veze i polu-osmijehe iz diskretno napućenih usana, može ti se desiti da pomisliš kako i tebe sreća čeka, samo treba da je stigneš, samo da diplomiraš, samo da smršaš još malo, samo da se preseliš, samo da nađeš nekog svog, samo da promijeniš posao. O, kako samo griješiš!

Vidim ovo svaki dan. U svijetu u kome je sreća postala imperativ i svaku drugu emociju ili stanje odbacujemo sa gnušanjem, lako nam je da se zbunimo i povjerujemo da nas sreća čeka ako samo malo brže potrčimo. Da nam još samo „malo za sriću triba“. I onda počnemo da jurimo sreću. A ovo je recept za erupciju nezadovoljstva, suprotno od onoga što želimo da postignemo

Prvo, iako to vjerovatno racionalno znaš, molim te da redovno podsjećaš sebe da postoji i priča iza plavog ekrana. Znam, slušam ih na koučingu svakodnevno. Iza plavog ekrana, ljudi se svađaju u Japanu ispred procvjetalog drveća trešnje, do suza se izvrijeđaju, jer ona neće da se javi njegovoj majci, jer njemu ništa ne valja, jer je njoj pisao bivši, jer on škrtari sa parama. I ona tetka malog anđela bi u stvarnom životu dala sve što može da ima svoje dijete jer se trideseta opasno nagla četrdesetoj, a nikoga na vidiku. I onaj srećni pas se iza plavog ekrana vjerovatno ukakio po sred dnevne sobe i donio gazdarici mrtvog goluba i njegove dlake su svuda po stanu i to više ne možeš nikad da pokupiš. I ona svadba na kojoj svi izgledaju tako srećno je posljedica dana i dana svađa i rasprava sa familijama oko toga da li će biti pečenja i hoće li se zvati očeva tetka iz Šavika, ali sve je to iza plavog ekrana i ti to ne vidiš. Vidiš samo sreću.

Ne kažem da svi ti ljudi nisu srećni. Ali nisu SAMO srećni, nego su svašta nešto istovremeno. Srećni i uplašeni, zbunjeni, usamljeni, tužni, ljuti, uznemireni, zaljubljeni, odljubljeni, neispavani, beznadežni, smoreni, povrijeđeni, rastavljeni, sastavljeni… Samo što ovo ostalo malo ko pokaže. Pokazujemo samo sreću. I zato nemoj da se porediš, jer vjeruj mi na riječ, ne znaš cijelu priču.

Drugo, sreća ne živi iza još jednog „samo da“. Ne postoji ništa što još treba da se desi pa će ti sreća doći. Jer ako kažeš „samo da dobijem ovaj posao pa ću biti srećna“, postoji velika šansa da ćeš ga dobiti i da ćeš onda reći „eto, još samo da mi plata poraste malo i biću srećna“ i tako ćeš prolongirati svoju jurnjavu za srećom. Neće ti nikada biti dosta. Tako smo napravljeni, uvijek hoćemo više. Možda ćeš biti zadovoljnija ako dobiješ povišicu. Biće ti sigurno drago. Možda ćeš moći da priuštiš sebi put u Njujork i to će te obradovati. Ali, molim te, nemoj da pobrkaš to sa srećom. Jer ako nisi bila srećna prije povišice, nećeš biti srećna ni poslije. Sreća nema veze sa parama, poslom, uspjehom, kvadraturom stana, snagom motora i diplomom sa Harvarda. Sigurno i ti poznaješ nekoga ko ima sve ovo, pa opet nije srećan.

Sreća dolazi iznutra, ne spolja. Sreća je kad znaš da ćeš ustajati koliko god puta te život baci. Sreća je kad radiš na sebi, kad rasteš i uživaš u procesu. Sreća je kada si u miru. Kad opraštaš sebi i drugima, kad učiš iz onoga što ti se dešava. Sreća je kad si zdrav, mentalno i fizički, i znaš da možeš svašta. Sreća je kad dozvoliš sebi da staneš, vidiš sadašnji trenutak i budeš okej sa sobom, bez obzira na to što sada nije sve savršeno, što imaš celulit i malu platu i živiš sa roditeljima. Sreća je i kada prihvatiš da ne možeš stalno da bude sreća, da imaš milion emocija, da su sve one okej.

Jurnjava za srećom nas pravi duboko nesrećnima. Kao živo blato – što se više batrgaš, sve dublje toneš. Zato se danas sjeti da prestaneš grčevito da je juriš, tako se samo udaljavaš od nje. Malo se prepusti, malo primijeti svijet oko sebe, malo pusti da te talas nosi. Sve je okej. Ko ti brani da budeš srećna već sada?

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *