,

Jedna stvar za cijeli život

Ovog petka moja generacija slavi desetogodišnjicu mature. Ko je čitao ovaj tekst, zna da je ovo događaj koji od milošte zovem polumatursko. Gledam slike iz gimnazijskog dvorišta ovih dana, vidim neku sebe sa osamnaest godina u crvenim starkama i sa čudnom frizurom. To milo biće mi je i poznato i nepoznato. Ja, a više to nisam ja. Htjela sam danas da napišem tekst u čast toj djevojci sa slike koja je upravo pobjegla sa posljednjeg časa i leži na travi. Razmišljam o tome koliki sam put prevalila da bih od toga što sam bila tada postala ovo što sam danas. Krenula sam da pišem tekst koji bi se zvao nešto tipa „10 stvari koje bih voljela da sam znala sa osamnaest godina“. I u tom tekstu (koji vjerovatno nikad neće dočekati da ga završim), pod rednim brojem jedan je pisalo: „Ne brini, sve na kraju bude u redu“.

Htjela sam ovo da napišem jer se sjećam koliko sam brinula sa osamnaest godina. Šta ako me nijedan fakultet ne primi? Šta ako mi se svi na plaži budu smijali? Šta ako me majka uhvati sa cigarima? Šta ako budem potpuni promašaj u životu? Da li da studiram ovdje ili da idem? Šta ako budem nesposobna da zarađujem za sebe? Šta ako nikad ne pronađem nekoga sa kim ću poželjeti da provedem život? Šta ako svi drugi znaju šta hoće od života, samo ja ne? Šta ako razočaram roditelje?

Dok sam pisala, nekako sam odlutala još dalje, pa sam se sjetila da sam se brinula i sa petnaest i sa trinaest i sa osam. Teme su bile različite, ali osjećaj je uvijek isti. Šta ako?

I onda sam se osjetila prevarantski. Kao da lažem onu klinku od osamnaest iz školskog dvorišta. Pričam njoj da ne brine, a ja to i dalje radim. „Jeste, ali tada nije ništa bilo ozbiljno, a ovo sada je pravi život,“ odmah govorim sebi da opravdam to što brinem.

A brinem na razne teme. Šta ako se moj muž opet razboli? Šta ako ne budem mogla da imam dijete onda kad budem htjela da ga imam? Šta ako Smart Change propadne? Šta ako je ova kupovina novog stana bila loš potez? Šta ako smo potpuno uništili planetu Zemlju i svi se podavimo u plastici i smeću? Šta ako izbije rat? Šta ako jednog dana više ne budem imala o čemu da pišem?

Moje trenutne brige su mi realnije od onih starih samo zato što sam one prebrinula, a ove još nisam. Ali dok se zabrinutost dešava, jednako je mučno.

I zato umjesto „10 stvari koje bih voljela da sam znala sa osamnaest godina“, pišem ovaj tekst o jednoj jedinoj stvari koju bih voljela da sam znala sa šest i sa deset i sa osamnaest i preksinoć i koju se nadam da će znati i ona buduća ja od šezdesetčetiri godine i koju bih voljela da znaš i ti dok čitaš ovo, bez obzira na to gdje se sada nalaziš i šta će se dešavati u tvom životu.

Ne brini toliko. Život je veći nego što možeš da pojmiš, ali nikad nije veći od tebe. Ne postoji stvar iz koje ne možeš da izađeš nekako. Ne kažem da će uvijek biti po tvom, ali biće sve u redu. Biće okej na načine na koje trenutno ne možeš ni da naslutiš, otvoriće se neka vrata koja sada ni ne vidiš, uspijevaćeš da preboliš nezamislivo. Nauči da odvojiš bitno od nebitnog. Nauči da se iskeziš u lice svojim brigama i da im kažeš „pa šta“. Nauči da ne moraš da budeš savršena i da će se neka od tvojih briga nekad sigurno ostvariti. I da će i to biti u redu, jer ćeš isplivati. Nauči da te malo boli uvo (više o tome ovdje). Idi zamisli želju i duni u neki maslačak, kad si zadnji put to uradila? Pomazi nekog psa na ulici. Nemaš kontrolu, nauči da ti to bude okej. Praštaj malo lakše, iznad svega sebi (više o tome ovdje). Traži pomoć kad ti treba, vjeruj mi da najčešće postoji neko ko ti nekako može pomoći. Kaži „mrš“ kad treba i kome treba, to je ponekad nešto najbolje što možeš da uradiš za sebe. Nije sve tako ozbiljno, nije sve pitanje života i smrti. Pogriješi, zabrljaj, useri sve, pa se izvini i idi dalje. Život ima magične mehanizme da na kraju sve popegla. Ako te žulja, znači da i dalje rasteš i to je super.

Ne brini, jer je tvoja briga češće bila bezrazložna nego opravdana.

Ne brini, jer tvoja briga ne mijenja ništa.

Ne brini, jer na kraju uglavnom sve bude okej.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *