Evo šta se desilo nakon izazova “66 dana zahvalnosti”

 

Prije malo više od dva mjeseca, pokrenula sam izazov „66 dana zahvalnosti“. Ideja je sljedeća: našem mozgu je potrebno 66 dana da usvoji novu naviku. Ako znamo da je zahvalnost toliko korisna i važna za sreću, ali jednostavno se ne sjetimo da primijetimo sve ono što je dobro u našim životima, možda i praktikovanje zahvalnosti može da se uvježba? Kako bi bilo kada bismo pomogli sebi da se bez previše truda i sa većom lakoćom osvrćemo na pozitivno, uprkos svemu negativnom? I tako sam pokrenula izazov #66danazahvalnosti na društvenim mrežama. Svi mi koji smo se prihvatili ovog zadatka smo svakodnevno, u periodu od 66 dana, objavljivali po jednu fotografiju nečega na čemu smo zahvalni toga dana.

U početku nisam znala šta da očekujem. Imala sam ideju na čemu ću biti zahvalna prvih par dana i to je bilo to. Mislila sam da će biti izuzetno lako, šta tu ima mnogo da bude teško? U najmanju ruku, to su bili veoma interesantni dani. Evo šta se krije iza tih 66 fotografija:

  1. Prije ovoga, nisam ni razmišljala o tome šta mi je u fokusu. Kada sad pogledam svih 66 fotografija, vidim da sam uglavnom bila zahvalna na ljudima i na iskustvima, a manje na materijalnim stvarima. I ranije sam znala da je moj život predivan i da volim svoju svakodnevicu, ali nikad nisam preispitivala zbog čega. Sada shvatam šta je to u mom mikro-univerzumu što je za mene najvjrednije. I zbog toga mi je sada lakše da odvojim bitno od nebitnog, da prestanem da trošim energiju na ono što mi nije vrijedno, a da se sa mnogo više ljubavi posvetim onome što za mene ima najveću težinu. I odlična stvar kod ovog procesa je što zaista mislim da su ovo uvidi koje nikako drugačije ne bih mogla da steknem…
  2. Nisam uvijek bila srećna i nije svaki dan bio dobar. I to je okej. Zahvalnost ne znači da prštim od sreće, već da i u onim danima koji su zaista skroz bezveze mogu da vidim šta je ipak, uprkos svemu, vrijedno zahvalnosti. Kada sam sa mužem pošla na njegovu kontrolu, dvije godine nakon što je pobijedio tešku bolest, teško mogu da kažem da sam toga jutra bila srećna. Nisam željela da on to vidi, ali osjećala sam strah, bila sam anksiozna, preplavile su me tmurne misli, bila sam zabrinuta… Šta ako se opet razboli? Šta ako kažu da nije sve okej? Šta ako su nešto propustili? Iskreno, od osjećaja sreće i mira ni traga. Toga dana sam morala da se podsjetim da se vratim na „sada i ovdje“ i da budem zahvalna na onome što je tu, u tom trenutku. To nije uvijek lako. Isto tako, u ovih 66 dana sam ugovorila nekoliko super projekata, ali sam i izgubila nekoliko super projekata, pokvario mi se auto, imali smo jednu epizodu sa strujom koja se zamalo pretvorila u veliki požar, nedostajao mi je tata koji je već par mjeseci u intostranstvu, imala sam veoma bolnu upalu sinusa… Znate već, sve ono što se dešava u jednom realnom životu. Nisam svaki dan prštala od sreće. Ali to što sam se obavezala na izazov #66danazahvalnosti mi je pomoglo da u sivim danima nađem poneku tačkicu u boji.
  3. Upoznala sam nove ljude. Druga predivna bića koja su mi se javila da mi kažu da im znači ovaj izazov. Da im moj blog pomaže da se raspetljaju. Da iako ne objavljuju fotografije, sjete se kada vide moje da razmisle o tome na čemu su toga dana zahvalni. Shvatila sam da kada radimo na tome da budemo bolji, pomažemo i drugima da rastu i napreduju (ok, ovo nije baš novi uvid, znala sam ovo i ranije, ali mi je ovaj izazov bio dragocjeni podsjetnik da dobre stvari izazivaju domino-efekat).
  4. Ljudi u mom okruženju su znali za izazov i dodatno su se potrudili da mi daju povoda za zahvalnost. Koliko sam samo srećna što imam takvu ekipu oko sebe! Mislim da je i kod drugih bila slična priča – kad god odlučimo da napravimo neku lijepu promjenu, naći će se barem neko oko nas ko će nas u tome bezuslovno podržati. Zbog toga je važno da počnete.
  5. Unaprijedila sam svoje fotografske vještine. Ja nisam fensi cura sa Instagrama koja ima besprekorne fotke. Iako sam daleko od profesionalca, sada znam više o bojama, proporciji, uglovima i obradi fotografija nego ranije. Ovo je potpuno neočekivani propratni ekefat ovog izazova – nije mi ni palo na pamet da ću iz ovoga izvući novu praktičnu vještinu!
  6. Mislim da teorija o tome da je potrebno 66 dana za naviku ima smisla. U početku, morala sam da se podsjećam da treba da vježbam zahvalnost. Zbog toga je nekoliko genijalnih momenata u mom životu ostalo nezabilježeno – prosto u tom trenutku se nisam sjetila da fotografišem i nisam ni razmišljala o tome da li sam zahvalna ili ne. Već negdje na pola izazova, razmišljanje o zahvalnosti mi je postalo normalnije i prirodnije. Sada kada je izazov gotov, hvatam sebe kako tokom dana potpuno nesvjesno često pomislim da sam zahvalna zbog nečega. Ranije, zahvalnost je za mene bila rezultat svjesnog rada i truda. Sada zaista osjećam da je postala automatizam.
  7. Iskreno, zahvalnost nije laka i nekoliko puta mi se odustajalo. Da je lako, vjerovatno bismo svi bili zahvalniji. Znate kako mi je bilo teško da budem zahvalna na super poslu onih dana kada sam obavljala najdosadnije administrativne zadatke i kada mi stanje na računu nije bilo baš najjasnije. To je glavna stvar koja mi ide na živce kod drugih ljudi koji se bave ličnim razvojem – predstavljaju to kao laganu stvar. Malo zdrave hrane, malo zahvalnosti, lijepe misli, voli svoje tijelo, laganica… Nije baš tako. Iza rada na sebi stoji trud koji nije uvijek lak. Nekad ne uspiješ. Nekad uspiješ djelimično. Nekad skroz odustaneš. Zaista sam mislila da će ovo biti jedna od najlakših stvari ikad. Uopšte nije bila, ali sam uprkos tome jako zadovoljna što sam ovo prošla. Sada bolje razumijem svoje klijente kada im je nešto teško, kada im je muka da razmišljaju o nečemu lijepom, kada im je dosadno da se bave napretkom jer je kukanje o trenutnoj situaciji mnogo privlačnije.
  8. Vrijedilo je. Stvarno jeste. Zahvalna sam sebi što sam istrajala.

 

Sve fotografije sa izazova #66danazahvalnosti možeš da pogledaš na mom Instagram ili Facebook profilu.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

0 Komentara

Postavi komentar

Želiš da se pridružiš diskusiji?
Slobodno komentarisi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *