,

Jedna stvar za cijeli život

Ovog petka moja generacija slavi desetogodišnjicu mature. Ko je čitao ovaj tekst, zna da je ovo događaj koji od milošte zovem polumatursko. Gledam slike iz gimnazijskog dvorišta ovih dana, vidim neku sebe sa osamnaest godina u crvenim starkama i sa čudnom frizurom. To milo biće mi je i poznato i nepoznato. Ja, a više to nisam ja. Htjela sam danas da napišem tekst u čast toj djevojci sa slike koja je upravo pobjegla sa posljednjeg časa i leži na travi. Razmišljam o tome koliki sam put prevalila da bih od toga što sam bila tada postala ovo što sam danas. Krenula sam da pišem tekst koji bi se zvao nešto tipa „10 stvari koje bih voljela da sam znala sa osamnaest godina“. I u tom tekstu (koji vjerovatno nikad neće dočekati da ga završim), pod rednim brojem jedan je pisalo: „Ne brini, sve na kraju bude u redu“.

Htjela sam ovo da napišem jer se sjećam koliko sam brinula sa osamnaest godina. Šta ako me nijedan fakultet ne primi? Šta ako mi se svi na plaži budu smijali? Šta ako me majka uhvati sa cigarima? Šta ako budem potpuni promašaj u životu? Da li da studiram ovdje ili da idem? Šta ako budem nesposobna da zarađujem za sebe? Šta ako nikad ne pronađem nekoga sa kim ću poželjeti da provedem život? Šta ako svi drugi znaju šta hoće od života, samo ja ne? Šta ako razočaram roditelje?

Dok sam pisala, nekako sam odlutala još dalje, pa sam se sjetila da sam se brinula i sa petnaest i sa trinaest i sa osam. Teme su bile različite, ali osjećaj je uvijek isti. Šta ako?

I onda sam se osjetila prevarantski. Kao da lažem onu klinku od osamnaest iz školskog dvorišta. Pričam njoj da ne brine, a ja to i dalje radim. „Jeste, ali tada nije ništa bilo ozbiljno, a ovo sada je pravi život,“ odmah govorim sebi da opravdam to što brinem.

A brinem na razne teme. Šta ako se moj muž opet razboli? Šta ako ne budem mogla da imam dijete onda kad budem htjela da ga imam? Šta ako Smart Change propadne? Šta ako je ova kupovina novog stana bila loš potez? Šta ako smo potpuno uništili planetu Zemlju i svi se podavimo u plastici i smeću? Šta ako izbije rat? Šta ako jednog dana više ne budem imala o čemu da pišem?

Moje trenutne brige su mi realnije od onih starih samo zato što sam one prebrinula, a ove još nisam. Ali dok se zabrinutost dešava, jednako je mučno.

I zato umjesto „10 stvari koje bih voljela da sam znala sa osamnaest godina“, pišem ovaj tekst o jednoj jedinoj stvari koju bih voljela da sam znala sa šest i sa deset i sa osamnaest i preksinoć i koju se nadam da će znati i ona buduća ja od šezdesetčetiri godine i koju bih voljela da znaš i ti dok čitaš ovo, bez obzira na to gdje se sada nalaziš i šta će se dešavati u tvom životu.

Ne brini toliko. Život je veći nego što možeš da pojmiš, ali nikad nije veći od tebe. Ne postoji stvar iz koje ne možeš da izađeš nekako. Ne kažem da će uvijek biti po tvom, ali biće sve u redu. Biće okej na načine na koje trenutno ne možeš ni da naslutiš, otvoriće se neka vrata koja sada ni ne vidiš, uspijevaćeš da preboliš nezamislivo. Nauči da odvojiš bitno od nebitnog. Nauči da se iskeziš u lice svojim brigama i da im kažeš „pa šta“. Nauči da ne moraš da budeš savršena i da će se neka od tvojih briga nekad sigurno ostvariti. I da će i to biti u redu, jer ćeš isplivati. Nauči da te malo boli uvo (više o tome ovdje). Idi zamisli želju i duni u neki maslačak, kad si zadnji put to uradila? Pomazi nekog psa na ulici. Nemaš kontrolu, nauči da ti to bude okej. Praštaj malo lakše, iznad svega sebi (više o tome ovdje). Traži pomoć kad ti treba, vjeruj mi da najčešće postoji neko ko ti nekako može pomoći. Kaži „mrš“ kad treba i kome treba, to je ponekad nešto najbolje što možeš da uradiš za sebe. Nije sve tako ozbiljno, nije sve pitanje života i smrti. Pogriješi, zabrljaj, useri sve, pa se izvini i idi dalje. Život ima magične mehanizme da na kraju sve popegla. Ako te žulja, znači da i dalje rasteš i to je super.

Ne brini, jer je tvoja briga češće bila bezrazložna nego opravdana.

Ne brini, jer tvoja briga ne mijenja ništa.

Ne brini, jer na kraju uglavnom sve bude okej.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

Brzo učenje u maju

Novi kurs brzog i efikasnog učenja počinje u Podgorici u nedjelju, 06. maja. Kurs je sastavljen iz 4 modula, i polaznici će kroz period od 4 sedmice imati priliku da ovladaju naprednim tehnikama učenja i pamćenja, čime će garantovano učiti barem duplo brže nego do sada.

Problem sa trenutnim stilom učenja

Kroz rad sa mlađim klijentima sam primijetila da je klasični sistem učenja pun rupa – đaci provode previše vremena nad knjigom, čitajući gradivo tako što samo prelaze očima preko teksta, a u mislima su na nekom pedesetom mjestu, potpuno nemotivisani za učenje. Pokušavaju da zapamte gradivo tako što beskrajno ponavljaju nešto što ih suštinski ne zanima, a često ni ne razumiju do kraja to što uče. I od tog silnog (m)učenja ostaju isfrustirani, nervozni i generalno nezainteresovani za školu.

Mogla bih danima da pišem o tome zašto je današnji sistem obrazovanja i učenja pokvaren. Ali i sami znate sve – nemotivisani i nezainteresovani mladi će teško savladati školsko gradivo. Zbog toga se moj pristup rada sastoji ne samo u tome da polaznicima pokažem jednostavnije i zabavnije tehnike pomoću kojih će moći sa lakoćom da zapamte ogromnu količinu informacija, već i u tome da im pomognem da pronađu motivaciju za učenje.

Kome je kurs namijenjen?

Kurs je prilagođen srednjoškolcima i starijim osnovcima. Nema gornje granice za praćenje kursa, a kod mlađe djece uslov je da čitaju tečno i bez zastajkivanja. Ako želite da testirate da li je vaše dijete dovoljno zrelo za kurs, pustite mu neki film ili crtani sa titlovima i zamolite ga da čita titlove naglas. Ako može da stigne da pročita sve titlove bez problema, onda ima svo predznanje koje je potrebno za praćenje kursa.

Ovo nije kurs samo za „odlikaše“. Naprotiv, kurs je kreiran za sve one divne mlade ljude koji mogu mnogo više nego što njihove ocjene u dnevniku pokazuju, za sve one genijalce koji su nepravedno optuženi da su „lijeni“ ili „nezainteresovani“, za sve one koji znaju da vrijeme može da bude provedeno mnooogo bolje od tupog gledanja u knjigu po dva sata. Za sve koji nikako da zablistaju jednostavno jer ih ovakav školski sistem guši.

Dinamika i metodologija rada

Kurs je podijeljen u 4 modula koji se izvode jednom sedmično (nedjeljom). ZBOG DRŽAVNOG PRAZNIKA, U NEDJELJU 20. MAJA NEĆE BITI RADIONICE. Svaki modul traje po 3 sata, tokom kojih polaznici uče najsavremenije tehnike pamćenja, brzog čitanja, razvijaju super-memoriju i osnažuju svoju motivaciju za učenje. Kurs je zasnovan na NLP metodologiji, u kombinaciji sa najnovijim otkrićima iz oblasti proučavanja ljudske memorije.

Kurs će biti organizovan u malim grupama, do maksimum 6 polaznika, a tačno vrijeme održavanja kursa će biti definisano u odnosu na broj formiranih grupa.

Datumi održavanja radionica
1.       modul 06. maj
2.       modul 13. maj
3.       modul 27. maj
4.       modul 03. jun

 

Dodatne informacije

Tokom kursa, polaznici će dobiti sav potreban materijal za praćenje modula, kao i vježbanke za rad kod kuće. Ja ne učim sa djecom, ja ih učim kako da oni sami uče brže, efikasnije i lakše nego ikada do sada.

 

Za dodatne informacije i prijave:

jelena@smartchange.me

,

Tri tačke: Kome vjeruješ i zašto?

U tri tačke, stvari koje su mi obilježile prethodnu sedmicu, ideje o kojima razmišljam i sitnice u kojima uživam.

  • Prokrastinacija – Jedna teška riječ iza koje se krije mučni problem sa kojim se svi redovno suočavamo: odlaganje početka. Kažeš sebi da ćeš da počneš da pišeš izvještaj čim dođeš u kancelariju. Onda stigneš, pa kažeš da ćeš da počneš, samo da skuvaš kafu. Pa onda samo dok popiješ kafu da prelistaš vijesti i sigurno krećeš. Onda kažeš da je ipak prioritet da odgovoriš na mejlove, pa ćeš da kreneš poslije pauze za ručak. I onda hvataš sebe kako u petnaest do četiri u posljednjem trenu u panici pišeš i nerviraš se i obećaš sebi da ćeš idući put početi na vrijeme. A kad idući put dođe, opet sve iz početka. Vrlo često iza odlaganja početka stoji perfekcionizam – plašimo se da počnemo jer mislimo da nećemo umjeti da briljiramo. Da se nećemo snaći i da neće baš sve biti savršeno. Ovaj video odlično opisuje prokrastinaciju u manje od tri minuta. A ovdje možeš da pogledaš šta Robin Šarma predlaže kao rješenja za ovaj problem.
  • Provjera izvora – Moje osnovne studije su bile novinarstvo. Jedna od prvih stvari koje naučiš ako hoćeš da budeš novinar (a ja sam nekad mislila da je to moja životna misija) je da za svaku informaciju koju dobiješ provjeriš izvor. Na primjer, ako do tebe stigne informacija da je engleska kraljica teško bolesna, važno je da utvrdiš da li je ta informacija tačna. Ko ti je to rekao? Kako taj neko zna? Da li je ovo 100% tačno? U novinarstvu, provjera izvora služi da ne objavljuješ lažne ili polu-istinite informacije i time čuvaš ugled svoje medijske kuće. U svakodnevnom životu, zaboravljamo da provjeramo informacije. Vidim jako puno kolega koučeva koji se amaterski bave medicinom i pričaju o izlječenju pojedinih bolesti. Vidim poznate ličnosti koje pričaju o vakcinama. Vidim blogere sa četiri razreda srednje koji se ponašaju kao eksperti za nutricionizam. Valjda u eri Gugla svako može da bude ekspert za sve. I ovo me ljuti i rastužuje. U jednoj velikoj mjeri, krivi su ti ljudi koji bez dovoljno znanja i valjane ekspertize pričaju šta i kako treba. Ali s druge strane, odgovornost je i na tebi. Alternativna medicina je industrija, isto kao što je i klasična medicina. Ljudi zarađuju ako ti kupuješ organsku hranu. Ljudi zarađuju ako kupuješ prah od algi i polen od artičoka. Naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje i naravno da svako ima pravo da ga javno iznese, to ne osporavam. Ali na tebi je da provjeravaš izvore. Ako ti neko nudi usluge koučinga, gdje je taj neko naučio da se bavi tim poslom? Koliko dugo se posvetio tome? Ako ti neko priča da ne treba da vakcinišeš svoje dijete, koliko istraživanja je taj neko sproveo (čitanje online tekstova nije istraživanje)? Koliko godina bavljenja epidemiologijom i imunologijom stoji iza toga nekoga? Koji fakultet je završio? Ne kažem da je alternativna medicina besmislena, daleko od toga. Niti je meni lično simpatično svako rješenje koje klasična medicina nudi. Ali kažem da ne može svako biti ekspert za sve. Molim te, uključi kefalo i provjeravaj izvore.
  • Citat o kome razmišljam – “Boj se ovna, boj se govna. A kad ću živjeti”. Malo neustrašivosti uvijek svima dobro dođe. Kog ovna i kog govna se ti plašiš?

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

,

Tri tačke: Pozdravite moga tatu

U tri tačke, stvari koje su mi obilježile prethodnu sedmicu, ideje o kojima razmišljam i sitnice u kojima uživam.

  • Odluke – Ove nedjelje sam počela da se bavim renoviranjem stana, i odjednom treba da donesem hiljadu sitnih odluka. Ne žalim se, to su slatke muke, prvi put u životu sama određujem kakve će da budu pločice i koje osvjetljenje želim iznad ogledala. Teško mi padaju one stvari o kojima ne znam ništa, a svi okolo imaju snažna mišljenja. Stvari koje se tiču struje, prozora, cijevi… I dok se tako koprcam sa sopstvenim odlukama, javila mi se predivna Iris Polumenta da me pozove da gostujem na Prvoj TV u njenom jutarnjem programu. “Mogle bismo da pričamo o tome kako donijeti dobru odluku,” kaže. Eto, cijela sedmica obilježena mojim vježbanjem odlučnosti je jutros predivno krunisana u “Jutru sa Iris”. Moje druženje sa Iris ćeš uskoro moći da vidiš na mojoj Facebook stranici.
  • Vitki gurman – U nekom lutanju internetom i čitanju o hrani, nabasala sam na Maju. Nikad prije nisam čula za nju, ništa o njoj ne znam, samo sam slučajno naišla na njen blog Vitki gurman. Kasnije sam na društvenim mrežama vidjela da puno ljudi zna za Maju Petrović, da je prate i vole i da pišu gomilu nekih divnih stvari o njoj. Privukla me je jednostavnost i lakoća sa kojom piše. Više puta sam na mom blogu pominjala kako ne volim da dajem savjete o ishrani i zdravlju jer mislim da ja nisam osoba koja to treba da radi i da ako želite savjet o tome, treba da nađete nekoga ko stvarno zna šta priča. Ja ne jedem meso, ponedjeljkom volim da jedem samo sirovu hranu (o tome sam pisala ovdje) i imam jako loše mišljenje o margarinu. Vidim da Maja jede meso, vidim da ni ona ne misli lijepo o margarinu i vidim da je veoma praktična i jednostavna. Šta god da je ishrana koju ti preferiraš, to je tvoj izbor i potpuno je ok. Samo ne mogu dovoljno da naglasim koliko je važno zdravo i pravilno nahranjeno tijelo za unutrašnji mir, za postizanje uspjeha i za onaj dobar osjećaj iznutra. Zainteresuj se, nauči nešto od Maje ili nekog drugog, i pruži svom tijelu hranu i njegu kakvu zaslužuje.
  • Tata – Visok, kovrdžav, blage naravi i čeličnog strpljenja, to je čovjek koji je bio toliko dobar model u mom odrastanju da sam bila iskreno tužna kada sam shvatila da nisu svi očevi kao on. Da ima onih koji biju, piju, napuštaju, ne rade sa tobom domaći i ne čitaju ti knjige pred spavanje. Mislim da sam u prošlom životu uradila nešto veličanstveno kad mi je univerzum posalo njega u ovom. Deki je stvarno strašan lik, vanserijska proizvodnja. Zahvaljujući njemu, danas volim Bitlse, umijem da vozim biciklo, ne plašim se života i vjerujem da su ljudi generalno dobri. Jedino nikad nije uspio da me nauči da igram bilijar, a svojski se trudio. Sad kad sam odrasla, dođe mi da precrknem zbog svih prevrtanja očima i treskanja vratima koje sam mu priređivala tokom odrastanja. Evo, da ti pomognem da shvatiš koliko je kul moj tata, možeš ovdje da vidiš blog koji je on jedno vrijeme pisao. Više ne piše, ali jednom u par mjeseci mi kaže kako je baš ovih dana mislio da napiše novi tekst. U posljednjih godinu dana zbog posla više ne živi u Crnoj Gori i sada ga gledamo jednom u par mjeseci. Došao je kući krajem marta, a u ponedjeljak smo se pozdravili. I cijele nedjelje se pitam da li Deki na drugom kraju Evrope stvarno zna koliko nam svima nedostaje kad nije tu. I onda ponekad pustim “Pozdravite moga tatu” i pitam se hoće li život više ikada biti onako lak kako je bio dok me je tata nosio na ramenima i usput mi pokazivao ptice.

 

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

 

,

3 načina da pojednostaviš život

Život je komplikovan. Ovdje nema „ali“, nema nekog zareza iza koga ide nešto mnogo lijepo, nema male utješne misli. Komplikovan je i tačka. Na jednoj maloj planeti u beskraju svemira jedrimo kroz kosmos, uvijek po istoj kružnici, ne znamo ni odakle smo došli ni gdje ćemo dalje, zbunjeni do ludila, pokušavamo da pronađemo nekakav smisao, da udahnemo poentu, da se izborimo za svoj komadić sreće, da ostavimo neki trag za sobom i da se nadamo da ćemo na kraju poći na neko ljepše mjesto, laki i mirni. Komplikovano je. Previše nas je, previše se toga dešava istovremeno. Zaljubljujemo se u pogrešne ljude, u dvoje ljudi istovremeno, ostavljamo neke druge ljude, pa nam nedostaju. Ne znamo koji je posao najbolji za nas, nekad nije dobar nijedan, nekad je dobar onaj koji je hiljadu kilometara daleko, a ne ide nam se baš tamo. Nekad se razbolimo, pa sve ostalo stane, samo ta želja da se što prije oporavimo i vratimo nazad u taj veliki haos. Nekad nismo voljeni. Ne pripadamo. Uhvati nas želja da iskočimo iz sopstvenog bića. Nekad su komplikovane lijepe stvari, oni koji imaju djecu kažu da je veoma komplikovano odgajati dijete, a ja iz iskustva znam kako nekad mogu da budu komplikovani brak ili prijateljstva.

Život je komplikovan. Ali u onim malim trenucima kada bi mogao da bude mnogo, mnogo jednostavniji, mi ga smo dodatno zakomplikujemo. Pojednostavljivanje je mala umjetnost za lijepši život. Ovog ponedjeljka, dijelim sa tobom moja tri načina da pojednostaviš život i živiš lakše i mirnije:

  1. Šta ti je stvarno važno u životu? Često komplikujemo svakodnevicu jer zaboravljamo da se odvojimo od onog što nam je suštinski nevažno. Rasplinemo se. Mislimo kako je važno da imamo osam vrsta sitnih kolača na proslavi. Mislimo kako je važno da ne odbijemo da pomognemo nekome. Mislimo kako je važno da na svim ispitima imamo sve desetke. Mislimo kako je važno da su nam knjige na policama savršeno složene i da nema prašine iza veš mašine. Mislimo kako je jako važno da nikad ne pogriješimo. I onda trošimo jako puno energije baveći se ovim stvarima, da ne stižemo da se bavimo onim što nam je bitno. A kada konačno dođemo do neprocjenjivih trenutaka sa porodicom, sa prijateljima, sa sobom, ne uživamo i nije nam lijepo jer nam nije ni do čega. I onda se nerviramo zbog toga, krivo nam je, nikako da se opustimo. Ako želiš da živiš jednostavnije, napiši 10 stvari koje su tebi najvažnije u životu i onda se trudi da 80% tvoje energije bude posvećeno tome. Ono što je nevažno, nauči da odbiješ od sebe. Možda ti je korisno da naučiš da kažeš “ne”, a o tome sam već pisala u ovom tekstu.
  2. Odvikni se od multitaskinga. Ne znam kada je ovo zlo postalo toliko cijenjeno, ali vjeruj mi na riječ da je multitasking izvor velike patnje. Kad radiš sve istovremeno, ne možeš da radiš ništa kvalitetno. Možda ti se čini da ovo nije tvoj problem, ali ako si ljudsko biće koje živi u 21. vijeku, garantujem ti da jeste. Pokušaj da u naredna 24h radiš samo jednu stvar u jednom trenutku. Nemoj da voziš i telefoniraš. Nemoj da kuvaš ručak i radiš domaći sa djetetom. Nemoj da ideš sa drugaricom na kafu pa da iskoristiš kad ste već tu da svratiš i do pošte. Radeći sve istovremeno, propuštaš da uživaš u životu sada i ovdje i osuđuješ sebe na stres i jurcanje. Nema potrebe za tim.
  3. Dozvoli nekome da ti priđe. Život je puno, puno jednostavniji kada ga dijelimo sa nekim. Kada se ne plašimo šta će drugi reći, ne vrtimo hiljadu potencijalnih negativnih mentalnih filmova, kada ne brinemo o najgorem mogućem scenariju. Život je jednostavniji kada pustiš sebi da zaplačeš pred drugima, kada pustiš drugima da ti priđu, kada se otvoriš i istreseš sve iz sebe pa onda neko drugi može da preuzme malo tvog tereta. Puno ljudi misli da moraju sve sami, da je važno da budu jaki i da će ih drugi sigurno nekako povrijediti. Isto tako, često ljudi nisu svjesni da ne dozvoljavaju drugima da im priđu. Oni iskreno žele čvrst odnos sa nekim (ovdje ne pričam samo o partnerskim odnosima, već i o prijateljstim i porodičnim), ali ne uviđaju da se ne ponašaju u skladu sa tim. Nesvjesno se samosabotiraju. Važno je da budeš fer prema sebi i da provjeriš da li se i tebi ovo dešava. Da li primjećuješ da u tvom odnosu sa drugim ljudima vlada neki obrazac, da ima nešto što je uvijek isto, uprkos tome što su ljudi različiti? Da li ti pada na pamet: “Pa ovo samo meni može da se desi”? Nekada su ljudi grozni i neko te je vjerovatno nekada povrijedio i sigurno imaš neko loše iskustvo. Ali ako je to postao obrazac, možda je vrijeme da preispitaš da li ti sebi nekako uskraćuješ pravo na bliskost.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

,

Tri tačke: Poljubi vrata u odlasku

U tri tačke, stvari koje su mi obilježile prethodnu sedmicu, ideje o kojima razmišljam i sitnice u kojima uživam.

  • Poljubac i vrata – Sinoć smo Duško i ja uzeli ključeve od našeg novog stana. Stan smo kupili od dvoje predivnih ljudi koji zajedno imaju preko 150 godina. Njih dvoje se vole, drže se za ruke, kažu da ništa u životu nije važnije od ljubavi. Danima su pakovali sve, poslali su stvari za Beograd gdje će uskoro i oni da idu, kažu samo da su zajedno pa je sve ostalo u životu manje važno. Pretpostavljam da im je bilo teško kad su napuštali stan u kome su živjeli skoro 30 godina. Pretpostavljam da im je u grlu stajala knedla kad su nam davali ključeve, da im je njihov stan bio čudan odjednom tako prazan i skoro bez ikakvog dokaza da su oni ikada bili tu. Kada su izlazili iz stana, žena je krenula put stepenica, a onda se sjetila da je nešto zaboravila, pa se brzo vratila nazad, prišla je vratima, rekla „hvala“ i poljubila ih. Ne znam na čemu se zahvaljivala i kome. Stanu na lijepim i zdravim godinama, Bogu na tom dobrom braku i ljubavi, životu na svemu. U tom svom činu je bila krajnje jednostavna, sve to je trajalo ukupno 10 sekundi, nije tu bilo ničeg ni teatralnog ni isfoliranog, nikakve patetike, samo jedna sitna žena koja će uskoro napuniti osamdeset godina i koja se je od srca zahvalna. Cijeli dan vrtim u glavi taj njen poljubac i dođe mi da nekako mogu da se vratim unazad i da poljubim sva vrata koja sam do sad zauvijek za sobom zatvarala. Hvala im, svima im hvala, na svemu.
  • Finska – Otkad se bavim kursevima brzog i efikasnog učenja, ne prestaje da me zapanjuje stepen besmislica u našem obrazovanju. Pričam o Crnoj Gori, uz čvrsto uvjerenje da ni u zemljama regiona situacija nije ništa bitno drugačija. Kod mene dolaze predivna djeca, kreativni, lucidni, pametni mladi ljudi koji su sa svojih 12 godina već potpuno ubijeni u pojam. Uče iz nerazumljivih knjiga, uče napamet, uče a ni ne shvataju šta uče. Ne bih da pričam o tome što ne valja, jer je to nešto o čemu slobodno mogu da pišem zaseban blog. Bude mi onda žao, ne samo te djece, nego i roditelja koji su potpuno nemoćni i rastrgnuti između toga da su i sami svjesni koliko je budalaština u procesu obrazovanja i toga da ne mogu prosto da puste dijete da ne uči ništa. I onda se sjetim Finske, zemlje sa najsavršenijim obrazovnim sistemom. U Finskoj, djeca nemaju domaće zadatke, nemaju klasično podijeljene predmete, a vrijeme za igru je sveto jer smatraju da se kroz igru mozak najbolje razvija. Nedavno sam pročitala ovaj kratki tekst o finskom obrazovnom sistemu i nanovo se oduševila koliko je jednostavan i genijalan. A dok čekamo da naše škole nauče da djecu podstiču umjesto što ih guše, nije loše da mi sami naučimo našu djecu kako da olakšaju sebu život. Prijave za novi kurs brzog učenja su u toku, više o tome ovdje.
  • Citat o kome razmišljam – “Radovati se promjeni godišnjih doba je veće zadovoljstvo od beznadežne ljubavi prema proljeću.”

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

 

Kurs “Brzo i efikasno učenje”

Novi kurs brzog i efikasnog učenja počinje u Podgorici u nedjelju, 14. aprila. Kurs je sastavljen iz 4 radionice tokom kojih će polaznici ovladati naprednim tehnikama učenja i pamćenja, čime će garantovano učiti barem duplo brže nego do sada.

Problem sa trenutnim stilom učenja

Kroz rad sa mlađim klijentima sam primijetila da je klasični sistem učenja pun rupa – đaci provode previše vremena nad knjigom, čitajući gradivo tako što samo prelaze očima preko teksta, a u mislima su na nekom pedesetom mjestu, potpuno nemotivisani za učenje. Pokušavaju da zapamte gradivo tako što beskrajno ponavljaju nešto što ih suštinski ne zanima, a često ni ne razumiju do kraja to što uče. I od tog silnog (m)učenja ostaju isfrustirani, nervozni i generalno nezainteresovani za školu.

Mogla bih danima da pišem o tome zašto je današnji sistem obrazovanja i učenja pokvaren. Ali i sami znate sve – nemotivisani i nezainteresovani mladi će teško savladati školsko gradivo. Zbog toga se moj pristup rada sastoji ne samo u tome da polaznicima pokažem jednostavnije i zabavnije tehnike pomoću kojih će moći sa lakoćom da zapamte ogromnu količinu informacija, već i u tome da im pomognem da pronađu motivaciju za učenje.

Kome je kurs namijenjen?

Kurs je prilagođen srednjoškolcima i starijim osnovcima. Nema gornje granice za praćenje kursa, a kod mlađe djece uslov je da čitaju tečno i bez zastajkivanja (najčešće je u pitanju uzrast od 11 godina). Ako želite da testirate da li je vaše dijete dovoljno zrelo za kurs, pustite mu neki film ili crtani sa titlovima i zamolite ga da čita titlove naglas. Ako može da stigne da pročita sve titlove bez problema, onda ima svo predznanje koje je potrebno za praćenje kursa.

Ovo nije kurs samo za „odlikaše“. Naprotiv, kurs je kreiran za sve one divne mlade ljude koji mogu mnogo više nego što njihove ocjene u dnevniku pokazuju, za sve one genijalce koji su nepravedno optuženi da su „lijeni“ ili „nezainteresovani“, za sve one koji znaju da vrijeme može da bude provedeno mnooogo bolje od tupog gledanja u knjigu po dva sata. Za sve koji nikako da zablistaju jednostavno jer ih ovakav školski sistem guši.

Dinamika i metodologija rada

Kurs je podijeljen u 4 radionice. U aprilu, radionice će biti podijeljene na dva vikenda (subotom i nedjeljom). Svaka radionica traje po 3 sata, tokom kojih polaznici uče najsavremenije tehnike pamćenja, brzog čitanja, razvijaju super-memoriju i osnažuju svoju motivaciju za učenje. Kurs je zasnovan na NLP metodologiji, u kombinaciji sa najnovijim otkrićima iz oblasti proučavanja ljudske memorije.

Kurs će biti organizovan u malim grupama, do maksimum 6 polaznika, a tačno vrijeme održavanja kursa će biti definisano u odnosu na broj formiranih grupa.

Datumi održavanja radionica
1.       radionica         14. april
2.       radionica         15. april
3.      radionica         28. april
4.      radionica         29. april


Dodatne informacije

Tokom kursa, polaznici će dobiti sav potreban materijal za praćenje modula, kao i vježbanke za rad kod kuće. Ja ne učim sa djecom, ja ih učim kako da oni sami uče brže, efikasnije i lakše nego ikada do sada.

jelena@smartchange.me