Kako mu ga reče!

Imala sam dvadeset godina, živjela sam u Beogradu i mislila sam da sam popila svu pamet ovoga svijeta. Bila je zima, negdje malo prije Nove godine, polu-rastopljeni snijeg, gužva u tramvajima i dugački redovi svuda, kao što to obično bude pred praznike. U jednom supermarketu (da ih ne reklamiram sad) je radila samo jedna kasa od moguće četiri, djevojka koja je radila je bila veoma ljubazna, ali su novi ljudi dolazili da plate većom brzinom nego što je ona stizala da kuca. Red je bio od kase do sektra mesa, ljudi su bili nerzovni i gunđali su. U jednom trenutku se pojavio drugi radnik, koji je u svoj toj gužvi uzeo da nešto gunđa kasirki. Što vraćaš kusur tako, što mi pomjeraš ovo, jesi li očistila ono, sve neko drobljenje, davljenje, zujanje, a ona pokušava da kuca i da se smješka, a onaj red je postao toliko dugačak da joj se obavio oko vrata i počeo je da je guši.

Transakcioni analitičari će reći da se u meni probudio takozvani spasilac, mada iz ovog ugla, mislim da sam samo bila veoma neprijatna. U svakom slučaju, u jednom trenutku sam se, na opšte zaprepašćenje svih, vrlo oštro (i ružno) obratila momku. „Sram te bilo, kako možeš da je smaraš tu, vidi koliki je red.“ On me je zblanuto pogledao i rekao mi: „Gospođice, molim Vas da se ne miješate“. U meni je nešto ključalo, valjda zato što je tu bila i publika, drugi nas gledaju, pa ne mogu sad tek tako da se povučem, bukvalno sam osjetila kako mi srce ubrzano lupa, bila sam naoštrena za borbu. „Šta da se ne miješam? Vidi koliki je red, a ti tu drobiš. Sjedi za drugu kasu i uzmi da kucaš, sram i stid da te bude, narod ovdje čeka a ti si uzeo da peglaš jadnu djevojku.“

Neko iza mene je rekao: „Uf, kako mu ga reče, svaka ti čast“. I bila sam tako ponosna na sebe. Sa velikom radošću sam prepričavala ovaj događaj mjesecima kasnije, kako sam super uspjela da izdominiram u jednom smrdljivom marketu nad jednim radnikom koji vjerovatno zarađuje jedva 250 eura. Baš sam faca.

Danas mi je jako neprijatno kad god se sjetim ovoga. Kakva je to uvrnuta slast koju sam osjećala dok sam gledala njega kako pred onih osamsto hiljada ljudi u onom redu tone? Jesam li bila u pravu što sam mislila da nije nimalo korisno da on njoj išta priča dok ona radi u tolikoj guživi – i dalje mislim da jesam. Ali je li postojao milion i jedan drugi način da reagujem – definitivno jeste!

Ljudi jako vole da prepričavaju svoje rasprave u kojima su izdominirali nad prodavačicama u supermarketu, majstorima, vozačima taxija, medicinskim sestrama, operaterima u call centrima, radnicima na šalteru… Kakva je to bizarna potreba da se iživljavamo nad ovim ljudima, a onda se tako šupački smješkamo onim skotovima koji su na nekim položajima. Što se nikad nisam izvrištala na onog jednog profesora koji me je konstantno provocirao zbog ijekavice? Što nisam legla na sirenu kada mi je parking blokiralo policijsko auto? Što nisam svašta rekla direktoru one jedne „mnogo važne kompanije“ jer je bio grub prema svojoj sekretarici?

I kakvo je to divljenje kada slušamo nekoga kako je bio odvratan? Znate koliko mi je ljudi reklo: „Jao, super, si mu rekla, ja nikad ne bih tako umjela, svaka ti čast“! Šta „svaka mi čast“, kad premotam film, vjerovatno je on nju samo muvao, pa nije umio bolje. Uostalom, nevažno je.

Prestanite da se dičite pričama u kojima ste ispali premudri i duhovito-cinični prema drugim ljudima. Nije ni smiješno ni zabavno kada svašta kažete nekome. Nema veze što ste u pravu, jednostavno se zaustavite na vrijeme, stvarno nema potrebe da budete siledžije prema bilo kome. Jedno je ono kada se borite za sebe. A drugo je kada se samo ponašate kao skot. Za ovim drugim zaista nema potrebe.

Ovog ponedjeljka vratite malo ljubaznosti i civilizovanosti. Nasmijte se. Nemojte da se divite drugima kad vam pričaju kako su bili „face“ prema kasirki, nemojte da kažete „kako joj ga reče“, nego se lijepo namrštite i pokažite da to nije okej. Sjetite se osnovnih pravila lijepog poštovanja, sve one stvari koje vas je mama učila čim ste naučili da pričate. Pokažite razumijevanja za to što ne može neko iz tehničke podrške da dođe da vam popravi ruter u roku od 7 minuta, što se nekome jako žurilo pa je zauzeo dva parking mjesta, što doktori u bolnicama rade za mizerne plate u očajnim uslovima, što je greškom na polici ostao puter kome je istekao rok trajanja, ili koja god već da je sitnica ili krupnica u pitanju oko koje biste u regularnim uslovima skočili za vrat sagovorniku. Nemojte, dišite, spustite loptu, znam da možete bolje od toga!

Ajde da svi zajedno ne damo da iživljavanje pobijedi nad ljubaznošću.

P.S. Ako ovaj tekst ikad dođe do momka koji je krajem 2010. godine radio u jednom supermarketu u Vojvode Stepe, hoću da zna da mu se javno izvinjavam. Iskreno, najiskrenije mi je žao.

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.

5 načina da nikad ne postigneš ništa

 

Imaš jedan okej život. Tu i tamo poneki uspon i pad, znam, svi smo to prošli. Postoji nekoliko stvari u kojima si potpuni genijalac i nekoliko onih u kojima si kao slon u staklarskoj radnji. Posjeduješ nevjerovatan potencijal za nešto, samo treba da ga razviješ. Imaš neke ljude kojima je stalo do tebe. I tebi je stalo do nekoga. Imaš par velikih snova, prelijepih ideja šta hoćeš od života, ali nisi još uvijek tu. Imaš nešto para, možda ne baš onoliko koliko želiš, ali može i gore. Imaš nekoliko super osobina i nekoliko mana. Sve u svemu, nije loše. I šta sad sa tim?

Radeći koučinge već tri godine, shvatila sam  da ne postoji laka formula za uspjeh. Sa druge strane, recept za potpuni neuspjeh je veoma jednostavan. Ako te je oduvijek zanimalo kako da upropastiš sopstveni život i nikad ne postigneš ništa veliko, onda evo 5 odličnih savjeta za tebe!

  1. Krivi druge za svoju situaciju.

Ovo je prvo pravilo svakog pravog neuspjeha – svali sve na druge. Jeste, nema posla, ovo je raspad od zemlje koji ne nudi nikakvu šansu za mlade, a za stare je kasno. Srednjoj generaciji je najgore, tek za njih nema ništa. Krivi su i roditelji, nikad te nisu dovoljno podržavali, da su te oni pustili da upišeš fakultet koji hoćeš možda bi danas i bilo nešto od tebe, ovako ništa, a i tata je uvijek više volio brata od tebe i to je definitivno ostavilo posljedice. Kriv je šef jer ti ne da priliku da pokažeš šta sve možeš. Kriv je i onaj lik što je kupio diplomu a iza tvoje stoji krvavi rad. Kriv ti je i muž (ili žena), ti bi nešto novo ali on ne da, pričala njemu ili zidu isto ti je. Kad više ne znaš koga da kriviš, prebaci se na teoriju zavjere, pa kako da uspiješ išta u životu kad je Amerikancima u interesu da nas drže u siromaštvu da bi mogli da manipulišu masama? Znači samo je važno da uvijek imaš barem jednog krivca na koga ćeš da svališ sve, i da nikad, nipošto, ni u ludilu ne prihvatiš svoju odgovornost. I neuspjeh je zagarantovan!

  1. Čekaj idealne okolnosti i pravi trenutak.

Prvo, sačekaj da završiš fakultet. Onda da nađeš stabilan posao, pa da se udaš, pa da rodiš jedno dijete, pa barem još jedno da prvo ne bude samo. Onda čekaj da djeca malo porastu, makar da prohodaju, pa nećeš valjda da radiš išta za sebe pored njih?! Onda kad krenu u školu, tada treba da sačekaš da još malo porastu, jer moraš da radiš domaće zadatke sa njima. Čekaj da prikupiš para za njihovo školovanje, čekaj da se jednom odsele iz kuće kad završe fakultet jer tad ćeš definitivno imati više vremena, ali onda isto nemoj ništa da počneš jer tada ćeš imati već 50-60 godina a ko još počinje bilo šta u tim godinama, tako da ni tada nije pravi trenutak, čekaj do penzije. Pošto idealnih okolnosti nema ako ih ne stvoriš, možda i najlakši način da ne uspiješ je da samo strpljivo čekaš idealne okolnosti jer one definitivno nikada neće doći.

  1. Zanosi se idejom uspjeha preko noći.

Znaš za ona dva lika koja su samo kupila mašine za pranje auta i to je otplatilo samo sebe i za mjesec dana su bili u debelom plusu, tek tako? Ili onog tipa koji samo napravi aplikaciju za telefon i proda je za 10 miliona? Uspjeh preko noći je mit u koji svi neuspješni vjeruju, tako da ako hoćeš da potpuno upropastiš sve svoje ideje, treba samo da imaš početni elan koji će jako brzo pasti i da onda nakon toga ne radiš apsolutno ništa već samo da čekaš da ti se neko javi da kupi tvoju aplikaciju za deset miliona.

  1. Ni slučajno nemoj da se mijenjaš!

Ako hoćeš da baš dobro ne uspiješ, treba što manje da se mijenjaš. Idi kroz život sa parolama “to sam ja, uzmi ili ostavi” i “takva sam kakva sam”. Nemoj da radiš na sebi, nemoj da učiš ništa novo, ni slučajno nemoj da se prilagođavaš drugima nego neka se drugi prilagode tebi. Odlučno odbijaj svaku, čak i najmanju sugestiju da bi možda trebalo nešto da promijeniš. Istovremeno, traži drugima da se mijenjaju, da se prilagode tebi, da se ponašaju što više onako kako tebi odgovara. Ovdje je ključ istrajnost – što duže izdržavaš bez ikakve promjene i rada na sebi, to je neuspjeh izvjesniji i jači, tako da nemoj odustajati.

  1. Dobar izgovor je važan.

Jedini problem kod neuspjeha je što ponekad moraš da se objašnjavaš sa drugima zašto živiš tako kako živiš, a to je baš smor. Ne brini, ima odlična strategija koju svi neuspješni ljudi koriste već vjekovima, a pokazala se kao izuzetno efikasno sredstvo – izgovori. Dakle, drugi ljudi će progutati sve i pustiti te na miru samo ako im daš dovoljno dobar izgovor. Da potpuno upropastiš svoje odnose sa drugima, udaljiš se od svih i što manje uspješ u životu, potrebni su ti kvalitetni izgovori. Evo par ideja: “Ne mogu da smršam, nemam vremena da kuvam ili da vježbam.” “Prestala bih da varam partnera samo da ovaj drugi nije toliko uporan, jednostavno mi ne da da odem.” “Ne postoji šansa da mogu da zaradim više para, pa nisam lud, da postoji već bih je iskoristio!” Ako sagovornik pruža veliki otpor, tada možeš da udariš na osjećaj krivice i sažaljenja: “Lako je tebi da pričaš o tome kako treba da nađem partnera, ti nemaš neraščišćen odnos sa ocem.” Ili: “Lako mi je za tebe, ti imaš super posao jer znaš još jedan jezik, ja nemam para da učim novi jezik.” Dakle, svaki neuspjeh je na dohvat ruke, samo ako imaš pravi izgovor.

Naoružaj se negativnošću, izgovorima i tvrdoglavošću i ja ti garantujem da će rezultati doći sami od sebe. Srećno!

 

Ukoliko želiš da zakažeš individualni koučing sa mnom u Podgorici ili preko Skype-a, piši mi na jelena@smartchange.me 
Ilustracija i tekst su autorski rad Jelene Marković. Zabranjeno je kopirati sadržaj sa ove stranice bez dozvole autora.