Emotivno bolovanje – depresija i anskioznost na poslu

Radila sam jednom koučinge sa klijentkinjom koja mi je rekla kako može da ide na posao kad je prehlađena ili kad je boli stomak ili kad povrijedi nogu na treningu, i da joj to uopšte ne pada toliko teško, ali da ima dana kada joj treba bolovanje za emocije. Dana kada joj se ne ustaje iz kreveta od melanholije, kada ne čuje nikoga od neopravdanih briga koji joj se vrzmaju po glavi, dana kada ne može da odgovori na telefon od stresa koji je guši.

A ko će za to da napiše doznake?

U nekim zapadnim zemljama postoji koncept dana za mentalno zdravlje (mental health day) koji ima za cilj da omogući radnicima da bez krivice uzmu slobodan dan da se odmore, izduše i resetuju. U Crnoj Gori, možete da uzmete dan od odmora ili da izmislite neku bolest. I da se nadate da će to proći.

Iz ugla poslodavca, dan za brigu o emocijama i mentalnom zdravlju nije skup. Često nailazim na kompanije i pojedince koji kažu kako imaju „nenormalno mnogo posla“ i kako „nema šanse da mogu da tolerišu ikakva odsustva“. Ali umjesto toga, tolerišemo bataljone radnika čija produktivnost je na alarmantno niskom nivou jer su ugušeni u nezadovoljstvu.

Veza između lične sreće i produktivnosti na poslu je potvrđena u nizu istraživanja. The Harvard Business Review je objavio analizu više studija koje pokazuju da se produktivnost povećava u prosjeku za 31%, a uspjeh u prodaji za 37% kada su zaposleni srećni i zadovoljni. To u prevodu otprilike znači da 4 manje zadovoljna radnika rade jednako efikasno kao 3 srećna.

Kratkoročno, nekoliko dana odsustva godišnje zbog brige o mentalnom zdravlju u pretrpanim kompanijama bi vjerovatno značilo da bi tih dana posao išao malo sporije. S druge strane, povećanje produktivnosti od 31% bi ubrzo u potpunosti nadomjestilo taj mali „zastoj“ u sistemu, a onda bi se uskoro osjetilo i veliko poboljšanje u rezultatima. A i davanje oduška zaposlenima je jedan od najjeftinijih koraka koje kompanija može da preduzme kako bi povećala prodaju.

Ipak, dok ne dođemo do toga da poslodavci u Crnoj Gori prepoznaju važnost „bolovanja za dušu“, evo nekoliko stvari koje možete da uradite dok se borite sa teškim emocijama na poslu:

  1. Na poslu ste 8 sati. Kako ćete provesti preostalih 16 je neprocjenjivo važno.Ne mogu da naglasim dovoljno koliko je bitno da se naspavate. Iako nam je lakše da kada smo u negativnoj fazi da se okružimo drugim negativnim ljudima sa kojima ćemo razmjenjivati teške emocije, pokušajte da organizujete susret sa nekim ko je malo lepršaviji i pozitivniji. Malo nove energije može da napravi veliku promjenu. Izlazite, ne pretrpavajte se ostalim obavezama. Vodite računa o tijelu i ishrani. I isplačite se dobro kad vam se plače, suze su ljekovite.
  2. Meditacija fokusirana na sadašnjost (mindfulness meditation) je naučno dokazano sredstvo za umanjenje stresa i anksioznosti i povećanje zadovoljstva. Minfulness meditacija se lako uči i može da je praktikuje apsolutno svako. Početnicima će možda više prijati da ih neko u početku vodi kroz proces meditacije, pa možete potražiti i neku od aplikacija na tu temu poput Headspace.
  3. Ne morate da budete radnik mjeseca. Ok je da imate dane kada ćete biti manje produktivni i nema nikakve potrebe da se grizete zbog toga. Većina ljudi koji su u negativnoj fazi osjećaju krivicu na poslu jer ne doprinose onoliko koliko misle da bi trebalo. Potpuno je u redu da odredite dane kada glavni fokus neće biti kako da postignete što više, već samo kako da se izborite sa svojim emocijama.
  4. Potražite pomoć – koučing, psihoterapija, pa čak i kafa sa nekim ko će vas iskreno saslušati i pružiti vam podršku bez osuđivanja. Jasno i glasno izgovorite šta je to što bi vam trebalo, i nađite nekoga ko može da vam pomogne da do toga dođete.
  5. Dišite! Disanje je najjednostavniji način da pošaljemo mozgu poruku da je sve u redu. Kada smo pod stresom ili kada nas preplave negativne emocije, disanje postaje pliće. Ovo je prirodna reakcija na signal koji mozak šalje da nešto nije ok i da je potrebna pripravnost. Međutim, nekoliko dubokih kontrolisanih udaha i prebacivanje fokusa na smireno disanje šalju mozgu signal da ipak nema razloga za brigu i anksioznost, čime nivoi hormona stresa opadaju.